Direktorka škole “Bubanj” Snežana Čarapić kaže da je senzorni park izgradjen uz veliko zаlаgаnje zaposlenih i uz  podršku Ministаrstvа prosvete, nаuke i tehnološkog rаzvojа, grаdа Nišа, Grаdske opštine Pаlilulа, Rotari i Rotarakt kluba, “Srbijašuma” i drugih humanih firmi i pojedinaca.

“Nаmenа ovog pаrkа  je višestrukа. Kаo stimulаtivno okruženje senzorni pаrk je dizаjnirаn dа pružа senzornu stimulаciju koristeći teksture, boje, mirise i zvuke. Senzorni pаrk će omogućаvаti  dа se rаzviju interesovаnjа dece i dа se povećа njihova motivаcijа zа igru i učenje”, objašnjava Čarapićeva.

UČIONICA NA OTVORENOM

Prema njenim rečima, osim u rehаbilitаcione svrhe senzorni pаrk će se koristiti zа relаksаciju i igru, zа usvаjаnje socijаlnih veštinа i zа reаlizаciju sаdržаjа  iz nаstаvnih predmetа.

“Senzorni park je svojevrsna učionica na otvorenom. Kroz аktivnosti u senzornom pаrku rаdiće se nа usvаjаnju jezikа i govorа, komunikаcijskih veštinа, fine i grube motorike, kаo i nа rаzvoju kreаtivnosti i odgovornosti učenikа. To je mesto gde deca razvijaju svih pet osnovnih čula, a uz njih i ravnotežu, razvijaju mišiće i zglobove”, ističe direktorka i dodaje da je senzorni park u školi “Bubanj” jedini takav park na jugoistoku Srbije.

Specijalna škola sa domom učenika “Bubanj” trenutno ima 220 deteta i to sa čitavog području jugoistočne Srbije, od Kladova i Bora do Aleksinca i Kuršumlije. U školi ima i dece iz srpskih enklava na Kosovu i Metohiji.

“Broj dece se stalno povećava. Pre tri godine smo imali u školi 118 deteta, a sada pored 220 deteta imamo i šest deteta koja čekaju rešenje Interesorne komisije da bi bila upisana u školu. Škola je registrovana kao ustanova za decu oštećenog sluha, ali prihvata i decu sa smetnjama u razvoju i prerasta u regionalni centar za podršku deci sa svim smetnjama u razvoju”, ističe Čarapićeva.

DECA

Reč je o deci različitog uzrasta, od najmladjih koja su u vrtiću, preko predškolaca i osnovaca, do srednjoškolaca.

“Naš vrtić ima pet grupa i to dve mladje, jednu srednju i dve pripremne predškolske grupe. Od prvog do četvrtog razreda imamo razrednu nastavu sa produženim boravkom, a od petog do osmog razreda nastava se realizuje u formi predmetne nastave. U srednjoj školi učenici se pripremaju za jedan od sedam poziva. Trogodišnji nivo obrazovanja je za zanimanja bravar, pekar, grafičar, pedikir-manikir, frizer i šivač tekstila. Ove godine krenuli smo  i sa obrazovanjem učenika za zanimanje cvećar-vrtlar. Reč je o zanimanju za koje se nastava pohadja dve godine”.

Direktorka podseća da je u sastavu škole i Dom učenika u kome tokom školske godine borave deca iz okolnih opština. Za učenike je svake druge nedelje organizovan prevoz do Bujanovca u saradnji sa Savezom gluvih iz Vranja.
Stručni saradnik, defektolog škole “Bubanj” Predrag Pavlović objašnjava da ova škola radi po redovnom planu i program, s tim što se za svako dete  priprema Individualni obrazovani plan (IOP).

“Od dece ne tražimo ono što ne mogu da urade, već budimo njihove potencijale. Sve ono što mogu da rade, razvijamo i unapredjujemo. Poseban akcenat stavljamo na pružanje podrške i pomoći učenicima da se što uspešnije integrišu i postanu funkcionalni članovi društva. Pored toga što prate nastavu po redovnom program, naši učenici su uključeni u sportske i brojne druge aktivnosti kojim ima  u redovnom školovanju. U školi postoji šahovska, dramska, sportska, fotografska, bibliotekarska i kreativna radionica. Đaci naše škole učestvuju i na medjunarodnim sportskim takmičenjima. Takodje učestvuju i u razmeni učenika sa drugim školama u zemlji inostranstvu”, veli Pavlović.

KABINETI

Nastava u školi “Bubanj” odvija se u učionicama i kabinetima opremljenim najsavremenijim asistivnim tehnologijama.

“Škola ima senzomotornu sobu i senzornu sobu “snuzi”. To nisu igraonice kao što se obično misli, već kabineti koji imaju veoma terapeutsku namenu. Škola ima i dva montesori kabineta i jedina je škola u Srbiji koja ima audiološki kabinet. U tom kabinetu se sagledavaju deca sa oštećenim sluhom, meri se njihov sluh i podešavaju slušni aparati. Ranije dok nismo imali taj kabinet morali smo da decu vozimo u audiloške kabinete u gradu, nekada i više puta dok ne bi imali dobro podešen slušni aparat. Bilo je i slučajeva da deca nisu nosila slušni aparat samo zato što nije bio dobro podešen”, rekao je Pavlović.
Škola “Bubanj” , dodaJE Pavlović.

Osim što raspolaže savremenim kabinetima i učilima, ima i zaposlene koji su stručni za rad sa decom sa oštećenim sluhom i decom koja imaju smetnje u razvoju.

KADROVI

“Od prošle godine škola ima defektologa za slepu i slabovidu decu, ima somatopeda za telesno- invalidne pošto školu pohadjaju i deca sa cerebralnom paralizom, logopeda za razvoj govora i specijalne pedagoge. Svi ostali su defektolozi za rad sa decom sa oštećenim sluhom”, naglašava Pavlović.

Specijalna škola “Bubanj” obeležiće narednog proleća 65 godina postojanja. Razvojni put škole može se pratiti u dve etape. Prva etapa je od 1953. godine, kada je škola osnovana humanom akcijom Saveza gluvih Srbije  i smeštena u neadekvatne barake kod Palilulske rampe. Druga etapa je od 1974. godine, kada je škola preseljena u novi, namenski izgrađen, savremeno opremljen objekat u naselju Ledena stena.

B.Ljubisavljević

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva