Skoro dva veka svog postojanja, tačnije, 170. godina proslavlja danas jedna od najstarijih škola u Leskovca – Osnovna škola „Josif Kostić“, i ovoga puta svečanom akademojom. Atmosfera u sali Narodnog pozorišta bila je ispunjena ponosom i radošću, dok su osmesi mališana, roditelja, učitelja i učiteljica, kao i nastavnika, osvetljavali prostoriju, a ovogodišnji moto velikog jubileja je: „170. godina traje naš let, znanjem pobeđujemo, osvajamo svet“.
Kroz raznoliki program učenici su pokazali svoje talente i dostignuća, dok su se roditelji i nastavnici sa ponosom osvrtali na dugi niz godina obrazovne tradicije.
Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović prilikom dodele priznanja istakao je da će ove godine, upravo ovu školu predložiti za potencijalnog dobitnika Oktobarske nagrade, kao priznanje za sve generacije učenika, nastavnika, učitelja i roditelja.
Direktor ove obrazovne ustanove Milan Tončić u svom govoru prilikom obeležavanja jubileja, istakao je da žele da budu škola u kojoj se ulazi s osmehom, u kojoj se radi i napreduje sa zadovoljstvom, te da se iz nje iizlazi s istim osmehom kao i kada su u nju ušli. Takođe je naglasio da žele da svako ko kroči u školu oseti dobrodošlicu, prihvatanje i sigurnost.
„Iako već uveliko sa sedom kosom, ova dama od 170 leta, čuva i neguje svoj mladalački, radoznali i istraživački duh zahvaljujući poletu svojih učenika i trudu koji svi mi nastavnici, roditelji prijatelji škole ulažemoo u zajednički posao, a to je obrazovanje i vaspitanje naše dece“, rekao je Tončić.
Zahvalio se svim učenicima za sve uspehe koji su postigli prošle godine i poželeo zdravlje i sreću, kao i da ubuduće nastave dobro da uče i rade, jer samo znanje pobeđuje.
„Naš cilj je pre svega da naša deca postanu dobri ljudi, da odrastaju u zdravoj i bezbrižnoj sredini i da kroz školovanje steknu znanja i veštine koje će im pomoći da budu uspešni u svakom segmentu života“, poručio je direktor.
Direktor je uručio zahvalnicu gradonačelniku Leskovca Goranu Cvetanoviću.
„Ovde smo se okupili da bismo obeležili izuzetan jubilej, 170. godina postojanja jedog rada Osnovne škole „Josif Kostić“ u Leskovcu. Ova škola nije samo deo naše istorije, već je i simbol obrazovanja, napredka i zajedništva u našem gradu. S ponosmo ističem da je ovo najstarija škola u Leskovcu čija je rekonstrukcija u potpunosti sprovedena i uloženo 130 miliona dinara“, kazao je Cvetanović.
Podsetio je da je škola davne 1969. godine dobila Oktobarsku nagradu, kao i da je svestan da posle vek i po trajanja zaslužuje da bude upisana ponovo u istoriji grada.
Na kraju je istakao da ova škola nije samo deo prošlosti, već je i most ka budućnosti.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Škola koju pohađaju najbahatija deca najbahatijih roditelja. Škola u kojoj rade najbahatiji nastavnici i učitelji. Škola koja služi kao reklama loše mode za učenike i nastavnike. Škola koja pokazuje rijati šou Elita! Zadruga Leskovca. Dno samog dna ovog našeg sirotog Leskovca!
Poješće te zavist
Svetozar Marković je mnogo bolja i kvalitetnija škola po mnogo čemu!
Megafone pokaži Vukovu diplomu leba ti!
Ja sam završio OŠ Josif kostić, pre više od 40 godina i bila je zajedno sa OŠ Svetozar marković, najbolja škola u gradu. Mnogi poznati i priznati i uspešni ljudi su potekli iz te škole. Nisam upućen u sadašnje stanje u školi, ali zar prvi red u Leskovačkom Pozorištu, ne govori sve!!! Mesko, Cvetanović i ovi ostali nepoznati i nebitni ljudi, koji na svečanoj akademiji predstavljaju grad-palanku, su završavali osnovne škole po okolnim selima a sada vode grad??? Zar to nije poražavajuće. Josif i Svetozar su bile centralne gradske škole. U njima su išla deca Leskovčana, koji desetinama i stotinama godina vuku korene iz Leskovca. A kakav je sastav danas? Preci poumirali, naslednici prodali seljanima svoje kuće i stanove i otišli u druge veće gradove i inostranstvo. Najbolji primer za to su lamele, gde se na prstima jedne ruke mogu nabrojati ti izvorni, stari leskovlani, a svi ostali su se doselili i sa sobom doneli svoj seoski mentalitet, a mnogi i svu nekulturu i nepismenost. Ako je takvo stanje u Josifu, kako ovde piše u kometarima, a verujem da jeste, za to je kriva ova vlast i sastav stanovništva u centralnoj zoni „palanke“. Još jednom, pogledajte prvi red u pozorištu na svečanoj akademiji i sve će vam biti jasno!!! Ovaj grad umire i ko zadnji ostane neka ugasi svetlo kad i on krene iz ove rupetine.