Građani će pretplatu za RTS ubuduće plaćati 349 umesto 299 dinara mesečno, pa će javni medijski servis Srbije samo iz Niša uzimati oko 340.000 evra mesečno. Analitičari smatraju da Nišlije i drugi južnjaci zauzvrat ne dobijaju dovoljno informacija, da se jug neretko pominje samo u vremenskoj prognozi i da je za životni standard u tom delu zemlje i poskupljenje od 50 dinara ogroman namet.

Sa 131 glasom “za”, narodni poslanici usvojili su predlog Vlade da pretplata za Radio-televiziju Srbije poskupi na 349 dinara.

To znači da će građani ubuduće u sklopu računa za struju morati da plaćaju 50 dinara više pretplatu za javni servis, pa će domaćinstvo morati godišnje da izdvaja više od 4.100 dinara za to.

RTS je nedavno praktično bio zaboravio niške izbore, pa su građani Niša mogli da prate debate kandidata na beogradskim, ali ne i na lokalnim izborima u svom gradu, što su kritikovali i opozicionari i predstavnici akademske zajednice, poše Cenzolovka.

To nameće pitanje koliko za 349 dinara mesečno dobija građanin Beograda, a koliko građanin Niša ili bilo kojeg grada ili opštine na jugu zemlje.

Niš za oko 4,1 miliona dinara godišnje, što je oko 340.000 evra, ne dobija dovoljno relevantnih informacija, smatra Tadija Mitić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, koji podseća i na čestu diskriminaciju zbog dijalekta.

O pokrivenosti i minutaži na javnom servisu, ako izuzmemo vremensku prognozu, nema potrebe govoriti kada je reč o Nišu i jugu Srbije, sa gradovima Leskovac i Vranje, gde samo jedan događaj možemo uzeti u obzir, a to je minutaža pokrivenosti beogradskih lokalnih izbora u odnosu na one u Nišu, na našem javnom servisu, za koji i građanin Beograda i građanin Niša izdvajaju istu sumu novca, a dobijaju direktno nesrazmeran sadržaj za novac koji investiraju – navodi Mitić.

Za grad čiji je godišnji budžet oko 16 milijardi dinara, investicija od 40 miliona dinara mesečno predstavlja veliki namet, dodaje on.

Vrlo često izgovaramo RTS, samo tako kao skraćenicu, pa se možda njegovo značenje ne uzima za ozbiljno. Dakle, Radio-televizija Srbije. Znači, ovo je javni servis Srbije, na kom imamo, recimo, jednu od emisija koja se zove Beogradska hronika. Zanimljivo je to kako za 3,6 miliona evra godišnje nema neka Niška hronika ili Jugoistočna hronika. Taj novac bi verovatno bio dovoljan za jednu nedeljnu emisiju, nije da nema šta da se ispriča sat vremena nedeljno o ovom gradu – priča Mitić.

Pita koji je interes Nišlija, ali i stanovnika drugih opština i gradova na jugu, da izdvajaju novac za javni servis koji njihove krajeve ne “pokriva” dovoljno.

Docent na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu Dušan Aleksić kaže da je zastupljenost tema sa juga na RTS-u u najgledanijim emisijama, kao što je Dnevnik 2, na nivou statističke greške.

Pretplata za RTS je i sada visoka za građane juga Srbije, s obzirom na to kakav je životni standard i koliko informacija dobijaju. Ukoliko se o jugu izveštava, to se dešava u nekim emisijama koje nemaju toliku gledanost. U tom smislu, povećanje cene pretplate jeste namet koji nije opravdan jer smo svedoci toga da je javni servis često javni servis samo u teoriji, ne i u praksi, da njihov način izveštavanja ne odgovara informativnim potrebama građana juga Srbije ni u kvalitativnom, ni u kvantitativnom smislu. Kad kažem kvalitativnom, mislim na ostrašćenost i podređenost jednoj političkoj opciji – navodi Aleksić.

Poskupljenje pretplate za RTS kritikovali su u Narodnoj skupštini i poslanici opozicije, podsećajući predstavnike vlasti da su ranije obećavali ukidanje pretplate.