Tehnika slikanja listićima biljaka osušenih u herbarijumu oduvek je privlačila Vranjanku Slađanu Stojanović. Međutim, dok je bila zaposlena nikada nije imala vremena da počne i sama da se bavi ovim poslom, ali je zato kad god bi se susrela sa ljudima koji su to radili pažljivo slušala o načinu izrade slika ovom tehnikom. Pogotovo je pamtila detalje ne sluteći da će doći dan kada će i sama poželeti da slika na isti način.

Ta želja se odmah javila kada je otišla u zasluženu penziju i kada nije znala kako da upotpuni višak slobodnog vremena. Tada je rešila da se i sama oproba u ovom poslu. Nabavila je herbrijum i u njemu uredno počela da slaže sve listiće biljaka pogodne za slikanje. U njemu se našlo i cveće iz buketa koje su joj na poklon donosili dragi ljudi.

Čim su neki od njih bili spremni za slikanje ona je u obližnjoj radnji kupila hamer u crnoj boji, koji je najbolji za ovu tehniku slikanja, i počela na njemu da ih najpre slaže u kompoziciju koju je zamislila, a potom i lepi lepkom. Da je napravila sliku vrednu pažnje videla je tek kada ju je izlakirala.

“Lak se brzo suši tako da odmah posle toga slika može da se urami”, priča Slađana ističući da svoje slike slika na hameru raznih boja, ali da su za nju najlepše one koje je naslikala na crnoj i teget podlozi.

Neke od njih i danas krase njen stan, a oni kojih ih po prvi put vide često umeju da kažu da se nimalo ne razlikuju od onih koje su naslikali pravi slikari.

Za ono što radi ima punu podršku od svog supruga i sinova. Suprug je zadužen za pravljenje ramova i uvek se potrudi da to lepo uradi iako ima mnogo posla oko izrade drvenarije.

Ovim hobijem Slađana se najviše bavi tokom zime kada ima najviše vremena, a leti se više bavi sakupljanjem biljaka za herbarijum. Otuda je on i ovog leta pun raznovrsnog lišća i cveća koje će da upotrebi za slikanje novih slika.

Kaže da se za njene slike nađe i po neki kupac, a da je pravu promociju imala na Manifestaciji “Dani Vranja” gde je imala priliku da ih pokaže svojim sugrađanima.