U intervju sa ministarkom Slavicom Đukić Dejanović pokušali smo da dobijemo odgovore na pitanja koja muče buduće i sadašnje roditelje, ali i na pitanja oko odgoja dece, sve u svetlu drastičnog pada nataliteta na jugu Srbije, predstojećeg donošenja Zakona o finansijskoj podršci porodicama i obnavljanja rada na Strategiji za podsticanje rađanja, a imajući u vidu i činjenicu da je Dejanovićeva i poznati srpski psihijatar.

Šta predviđa nacrt Zakona o finansijskoj podršci porodicama, koje su najbitnije odredbe u njemu koje će eventualno uticati na povećanje nataliteta u Srbiji?

Naknada za sve majke po rođenju deteta

U ovom momentu, govorimo o radnoj verziji teksta Zakona, koji tek treba da prodje Vladu i udje u skupštinsku proceduru. U ovoj fazi, on predviđa niz modernih rešenja koja su i pronatalitetna i pružaju značajnu finansijsku podršku porodicama s decom. Izdvojiću samo neka  od njih – Zakon uvodi nove kategorije majki koje stiču pravo na naknadu prihoda, po rođenju deteta. To više nisu samo majke koje su bile u takozvanom stalnom radnom odnosu već sve žene koje su u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivale prihode iz samostalne delatnosti, bile nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ili radile po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovoru o delu ili autorskom ugovoru. Pravo ostvaruje i  majka koja je u momentu rođenja deteta nezaposlena i ne prima novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, kao i majka koja je u periodu od 24 meseca pre rođenja deteta bila poljoprivredni osiguranik, ali i žena koja je usvojitelj, hranitelj ili staratelj deteta.

Novim zakonom se predviđa direktna isplata naknada zarada i ostalih prihoda na lični račun korisnika, a ne poslodavca?

Najviše pažnje u javnosti posvećeno je naknadama za roditeljski dodatak, planirano je da se iznos poveća, naročito za prvo dete, a još uvek se razmišlja o modelima isplate. Smatram da će ovaj Zakon zaista biti značajna podrška porodici i mnoge njegove odredbe vidim kao pronatalitetne.

Nema posebnih rešenja za siromašna područja

Da li su u tom zakonu posebno notirana, posebnim merama izdvojena područja u kojima se beleži najveći pad nataliteta i masovne migracije mladih ljudi, onih u reproduktivnoj snazi, kao što je, na primer, jug Srbije?

Ovo je zakon koji se odnosi isključivo na finansijsku podršku porodicama s decom, kako mu i ime kaže. On na isti način tretira porodicu, odnosno majke sa cele teritorije Srbije, na osnovu jasnih kriteijuma koji važe za sve. Zakon priprema Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ministar Djordjević sa svojim timom veoma vredno radi na njemu i moram da naglasim da imamo veoma dobru saradnju.

BESPOVRATNA SREDSTVA ZA LOKALNE SAMOUPRAVE

Ono što jeste činjenica – razlike u regionima postoje, one svakako imaju veze sa razvijenošću pojedinih delova zemlje, ali su i kulturološke i sociološke.

DRŽAVA mora na isti način da pristupi svim porodicama, ali i da kroz lokalne samouprave uvaži specifičnosti pojedinih regiona i to je ono na čemu već radimo. Ali, moramo da znamo da je u demografiji veoma važan faktor – vreme. Rezulati će moći da se mere tek za pet ili deset godina

To je razlog zbog koga je Kabinet koji vodim, a koji se bavi demografijom i populacionom politikom u ovoj godini započeo projekat testiranja mera, tako što smo raspisali javni poziv i pozvali opštine da aplikuju za bespovratna sredstva za mere populacione politike koje smatraju da su im najpotrebnije, kako bi se u praksi pokazalo koje od njih imaju trend pozitivnog ishoda i koje bi mogle biti učinkovite. Na javni poziv odgovorilo je 90 (od 169)  opština sa 88 projekata. Bespovratna sredstva dobilo je 15, od čega 7 u jugoistočnoj Srbiji.

Da li je nacrtom istog zakona predviđeno povećanje iznosa dečjeg dodatka, budući da je sadašnji iznos, kako tvrde roditelji, nedovoljan ni za kupovinu “pampers” pelena za jednomesečnu upotrebu?

Novim predlogom predvidjeno je da visina dečjeg dodatka iznosi  3.000 dinara

Jasno je da je uvek potrebno više I novim odredbama država pokazuje da o tome void računa. Naša makroekonomska situacija se popravlja, ali moramo  biti realni. Po važećem zakonu, osnovica za iznos dečjeg dodatka je 900 dinara, ali se usklađivanjem sa indeksom potrošačkih cena dolazi do  2.749,95 dinara, koliko se realno isplaćuje. Novim predlogom predvidjeno je da visina dečjeg dodatka iznosi  3.000 dinara, a iznos se, kao i po važećem zakonu,  usklađuje  1. aprila i 1. oktobra tekuće godine, na osnovu statističkih podataka, sa kretanjem indeksa potrošačkih cena na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci.

Roditelju su ogorčeni što se dečji dodatak ograničava samo na četvoro dece. Smatraju da se na taj način degradiraju i diskriminišu deca koja dolaze na svet posle četvrtog deteta u jednoj porodici. Ima li izmena u tom delu?

U pisanju zakona polazi se od preporuka medjunarodnih stručnih institucija. Stav Svetske zdravstvene organizacije jeste da su četiri porodjaja bezbedna i za majku i za dete, a da je svaki sledeći rizičan. Država se rukovodi ovom preporukom, ali ipak i ovde uvodimo jednu novinu, koja kaže da se pravo na dečiji dodatak stiče za prva četiri deteta po redu rođenja u porodici, a izuzetno i za naredno dete, u situaciji kada jedno od prvo četvoro dece izađe iz prava po osnovu starosne granice propisane Zakonom.

DEČJI DODATAK I ZA PETO DETE

Što se tiče dečijeg dodatka, koji je pre svega socijalna, a ne pronatalitetna mera, novi zakon daje  mogućnost uvođenja u pravo na dečiji dodatak korisnika novčane socijalne pomoći, bez ponovne ocene materijalnog stanja porodice, uz dokaz da dete redovno pohađa školu.

Da li se, možda, tim zakonom obavezuju lokalne samouprave na veća izdvajanja sredstava, poklon u vidu novca, za svako novorođeno dete. Primera radi, grad Leskovac izdvaja po 10.000 dinara za svako novorođeno dete čija je majka u radnom odnosu, i po 20.000 dinara za majke koje nisu zaposlene. Primetna je želja za većom jednokratnom pomoći, kao u Beogradu, na primer, ali leskovački gradski budžet je nedovoljan da podmiri sve želje i zahteve.

Strategijom za podsticanje radjanja iz 2008. godine, čija se izmene i dopune ovih dana završavaju, predvidjeno je da jedinica lokalne samouprave ima Savet za populacionu politiku, koji bi trebalo da donosi i sprovodi mere koje su u skladu sa specifičnim zahtevima sredine. Kao što je poznato, Stratgeija se nije primenjivala, ali je većina gradova i opština prepoznala potrebu da i sama pronalazi mere koje će biti podsticajne i predstavljati značajnu podršku porodici s decom.

TE MERE su širokog spektra, od direktnih davanja za rodjenje deteta, pomoći majkama, do kupovine opreme za bebe i decu. Zaista mnogo zavisi od toga koliko je opština razvijena i koliko ima mogućnosti da iz sopstvenog budzeta izdvoji za mere populacione politike.

Postoji li odredba u tom zakonu po kojoj bi se poslodavac stimulisao da zapošljava trudnice i majke sa više dece, u smislu smanjenja poreza i doprinosa?

MOGUĆNOST KLIZNOG I SKRAĆENOG RADNOG VREMENA

Moram da napomenom da postoje različiti zakoni koji uredjuju različite oblasti. Odgovor na vaše pitanje bi se ticao nekih drugih zakona, pre svega poreskih. Uskladjivanje rada i roditeljstva je oblast koja je obuhvaćena sa više zakona i jedan je od važnih ciljeva Strategije za podsticanje radjanja. U tom smislu, uradili smo jedno veliko istraživanje koje obuhvata 330 poslodavaca i, reprezentativnim uzorkom, 123.000 zaposlenih. Posle uradjene analize, mogu da vam kažem da mi već imamo dobra zakonska rešenja koja poslodavci ne znaju ili jednostavno ne primenjuju, a zaposleni uglavnom ne znaju. Na primer, Zakon o radu predvidja mogućnost, kliznog, skraćenog radnog vremena ili rada od kuće, što se veoma retko u praksi primenjuje.

Mi razgovaramo sa poslodavcima i predstavljamo mogućnosti koje već postoje.  Po ovim pitanjima radimo sa Privrednom komorom Srbije i tražimo modele koje država može da primeni, a koji bi bili podrška države poslodavcima, a koja bi doveli do toga da pokažu više razumevanja za roditelje i buduće roditelje. Naravno, podrazumeva se da se process rada ne sme remetiti.

Dečja garderoba i oprema dece za školu su najveći izdaci za roditelje. Godinama se govori o potrebi ukidanja PDV-a na te proizvode. Da li se zakon bavi i tim problemom, odnosno, predlozima?

PDV SE VRAĆA UZ PRVU RATU DEČJEG DODATKA!

Velika je polemika bila u javnosti oko povrata PDV na opremu za bebe. Sadašnja procedura za povrat PDV-a je veoma komplikovana, roditelji moraju da prikupljaju račune i predaju ih  meseci nadležnoj poreskoj upravi, koja onda obračunava iznos za povrat poreza. Novi Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom reguliše i ovu oblast, na način da se prva rata roditeljskog dodatka uvećava za paušal za nabavku opreme za dete. To znači da će svi roditelji koji imaju pravo na roditeljski dodatak uz prvu ratu dobiti i iznos koji je u visini prosečnog iznosa PDV na opremu za bebe.

EKSKURZIJE

Dečje ekskurzije su takođe veliki izdatak, pri čemu se “pumpaju cene” od prevoznika preko hotelijera do nastavničkih dnevnica, pa roditelji bez posla i roditelji sa više dece pribegavaju nepopularnom rešenju – uskraćuju svojoj deci upoznavanje svoje zemlje ili odlazak u inostranstvo, što opet degradira decu. Kojim merama može da se olakša položaj takvih roditelja i dece?

OBLAST EKSKURZIJA moramo dodatno rediti

Znate, ekskurzije su veoma važna stvar i za socijalizaciju i za proširivanje znanja. Ipak,  ovde samo mogu da kažem da ovu oblast verovatno moramo još bolje urediti. Ipak, to je zaista u nadležnosti mog kolege, ministra prosvete i verujem da on sa svojim timom već radi na tome.

Takođe se godinama govori o mogućnosti penzije ili skraćenja radnog vremena za majke sa troje i više dece. Da li se u nacrtu zakona razmatra takva mogućnost?

Moramo da naučimo da razdvajamo populacione i socijalne mere. I moramo se kretati u nivou mogućeg. Jedna naša susedna država je donela takvu odredbu i nije imala novca za isplate već prvog meseca. Šta hoću da kažem, roditeljstvo je privatna stvar svakog pojedinca. Odluka o radjanju je najbolja koju roditelj može da donese, a država mora da uradi sve i nadje nove mehanizme da podrži roditelje i porodicu, i to pre svega poboljšanjem ekonomske situacije, na čemu se, svedoci smo, već radi kroz otvaranje mogućnost za rad i bolji život svih. Kategorija o kojoj pitate, nije obuhvaćena ovim zakonom.

Šta u suštini predstavlja Strategija za podsticanje rađanja. Nedavno ste izjavili da je ona dobra, ali da se na njoj ništa godinama nije radilo?

Strategija podsticanja rađanja iz 2008. godine je sveobuhvatni strateški dokument koji različite segmente društa obavezuje da u skladu sa svojim nadležnostima sprovode mere koje bi bile podsticajne za radjanje i roditeljstvo. Dokument je, kao što ste primetili veoma dobar, ali se na žalost, po njemu nije postupalo. Ipak, mnoga ministarstva su radeći po sopstvenim planovima neke od mera predvidjenih Strategijom sprovodili. Osnovni cilj ovog dokumenta jeste da svaka sledeća generacija bude ista kao postojeća. Strategija ima i osam posebnih ciljeva, a to su: ublažavanje ekonomske cene podizanja deteta; usklađivanje rada i roditeljstva; snižavanje psihološke cene roditeljstva; promocija reproduktivnog zdravlja adolescenata; borba protiv neplodnosti; ka zdravom materinstvu; populaciona edukacija I aktiviranje lokalne samouprave. Svaki od navedenih posebnih ima niz pojedinačnih ciljeva kojima se definišu mere, aktivnosti i mehanizmi koji omogućavaju dostizanje opšteg cilja.

Trenutno se radi na izmenama i dopunama postojeće Stratgeije koju će pratiti i akcioni plan, na kome radi tim eksperata, najboljih poznavalaca demografije u našoj zemlji. Verujemo da će primena novih mera u konačnosti dati rezultate.

Koje su to strateške mere koje će supružnike bez zaposlenja stimulisati na rađanje?

POTPUNO je jasno da je neophodno obezbediti uslove za rad za sve gradjane naše zemlje, a naročito za mlade.

Po svim istraživanjima, ekonomska situacija jeste veoma važna za odluku o radjanju, ali nije presudna.  Svedoci smo da država na tome radi, ekonomska situacija je stabilna, dovode se strain investitori. Svakako idemo ka boljem.

Čime i kako ubediti mlade da se udaju i žene, mislim na one mlade koji su završili srednje škole i na fakultetski obrazovane mlade ljude, bez stalnog zaposlenja, a mislim tu i na mlade muškarce u seoskim sredinama gde nema devojaka?

Posao države je da stvori uslove i mogućnosti da mladi zasnuju porodicu, da imaju dobro zdravstveno osiguranje, kvalitetno obrazovanje i podršku za negu, čuvanje i vaspitanje dece. Potrebno je da u životu deteta ravnopravno učestvuju oba roditelja, važno je da roditelji imaju mogućnosti da rade i da provode vreme sa svojom decom. Država se trudi da pomogne i seoskim sredinama i utiče na zaustavljanje negativnih migracionih tokova. Sve je to posao države na kome mora da se radi multisektorski, u saradnji sa lokalnim samoupravama, ali i drugim društvenim činiocima. A svaka žene I muškarac će sami odrediti kada je pravo vreme za brak i ko je partner sa kojim žele da imaju decu.

Kod žena postoji veliki strah od rađanja, od tog bolnog trenutka. Kako ih ubediti da tokom porođaja koriste epiduralnu anesteziju. U Leskovcu, na primer, tek svaka deseta žena prihvati tu vrstu anestezije.

Savetovališta za trudnice su veoma značajna. Važno je da svaka buduća majka dobije adekvatne informacije i da ima mogućnost da izabere na koji način će se poroditi, osim ako zdravstveno stanje i mišljenje stručnjaka ne insistira na rešenju o kome nije razmišljala, o carskom rezu, na primer.

Veliki je strah i od roditeljstva, posebno kod intelektualaca. Da li je u pitanju strah od obaveza, strah od stagniranja u karijeri, ili, jednostavno, lični egoizam, gubitak komoditeta?

Ključ svega je u obrazovanju. Mi stalno insistiramo na tome da deca od malih nogu moraju da usvoje znanja o zdravlju, reproduktivnom zdravlju, pordoici, rodnim ulagoma, znanju koje će dobiti na način prilagodjen njihovom uzrastu. Moderan način života svakako utiče na mnoge odluke, pa i one o radjanju. Jedno istraživanje koje je radjeno posle popisa 2011 godine pokazalo je da je ključna reč za neradjanje kod obrazovanih žena koje su prešle tridesetu godinu – nepoverenje, u partnera, u podršku primarne porodice I države. Takodje, mnoge žene su kao problem navele nedostatak partnera.

Stručnjaci s kojima smo razgovarali smatraju da samo sistemske mere države mogu da utiču na povećanje nataliteta, ali da je to dugotrajani višedecenijski proces, te da na tako važnom zadatku ne može da se radi kampanjski i sa malim brojem ljudi. Šta vi mislite o tome?

Merna jedinica za efekte u demografiji je decenija. Zato uvek naglašava da to nije političko pitanje, nema brzih rezultata. Naravno da na tome moraju da rade svi društveni akteri, baš zato kroz Startegiju za podsticanje radjanja stvaramo strateški okvir koji će svim sektorima dati konkretna zaduženja. Poenta I jeste da na tome mora da se radi konstantno, da se stekne poverenje. Ne postoje laka, brza i jednostavna rešenja.

Koji će slogan u vidu poruke biti u upotrebi u borbi za trećim detetom?

Savet za populacionu politiku, kojim predsedava premijerka, doneo je odluku na poslednjoj sednici da Ministarstvo kulture i medija raspiše konkurs za slogan koji će pratiti sve aktivnosti države po pitanjima demografije i populacione politike. Očekujem da ću odgovor na ovo pitanje moći da vam dam u prvom trimestru nardne godine.

I na kraju jedna dobra i jedna loša vest. U Leskovcu u 2017. godini pada natalitet u odnosuna 2016. godinu, ali se istovremeno povećava broj bračnih parova koji se odlučuju na rađanje trećeg, četvrtog, petog, pa i šestog deteta. Reč je, uglavnom, prema istraživanjima Jugmedie, o siromašnim, ali zdravim porodicama, ali ima i intelektualaca, sve više, sa trećim detetom.  Šta mislite, odakle ta promena svesti?

2016. godina je po broju rodjene dece bila najlošija od kako se beleže podaci o broju rodjene dece. Očigledno, loša statistika nije zaobišla ni
2017. Leskovac. U toj godini, tadašnji premijer doneo je odluku da se formira Kabinet koji se posebno bavi ovim temama. Od tada
2018. naporno radimo da bi podigli svest o značaju ove teme i problemimam sa kojima se kao društvo suočavamo ili ćemo se tek suočiti.
2019. Za sada mogu samo da kažem da se nadam da će i ostali gradovi i opštine u Srbiji pratiti trendove o kojima govorite.

Molim vas za ličnu procenu o tome šta će se dobiti učenjem o seksualno prenosivim bolestima i reproduktivnom zdravlju i ponašanju u okviru fizičkog vaspitanja, počevši od petog razreda osnovne škole, budući da profesori fizičke kulture nisu obučeni za tako složenu materiju?

Vrlo smo zadovoljni što je u pete razrede uveden predmet – fizičko i zdravstveno vaspitanje. Već sam negde u odgovorima rekla da je veoma važno da deca od najranijeg detinjstva dobiju znanja o zdravlju, reproduktivnom zdravlju, rodnim ulogama i zdravim stilovima života. Možemo se praviti da ne znamo da adolescent ulaze u seksusalne odnose, ali nas broj maloletničkih trudnoća i abortusa podseća da taj problem imamo.  I opet da ponovim, ključ je u obrazovanju, da bi smo bili, ne samo sposobni za radjanje, već da bi smo imali zdrav i kvaltetan život.

Postoji li šansa da se ta oblast izmesti kao poseban predmet u školama gde bi sa decom radili zaista stručni ljudi?

Puno smo razgovarali sa ministrom prosvete. Ovo je veoma važno znanje koje treba usvojiti i kroz obaveze predmete i kroz vannastavne aktivnosti. Sigurna sam da Ministarstvo prosvete daje sve od sebe, ali i za uvodjenje novih predmeta moraju da se stvore okolnosti. Važno je da ovakav predmet postoji. Prvi korak je već ućinjen kroz fizičko i zdravstveno vaspitanje, za sada u petim razredima, a ove teme provlače se i kroz druge nastavne oblasti.

Molim vas da nam objasnite vašu izjavu da podržavate vantelesnu oplodnju i kod žena preko 50 godina, s obzirom da se u Srbiji u tim godinama čuvaju unuci, a ne deca.

Smatram da žena ima prava da se ostvari kao majka onda kada ona za to donese odluku: Nekada objektivne životne okolnosti ne dozvole da se to uradi u mladjim godinama. Mislim da je važno da decu radjaju mladji ljudi, ali takodje nikada neću osporiti nečiju želju da u zrelim godinama bude majka.

Pitanja pripremila Milica Ivanović