Kada krene sezona obeležavanja raznih slava, gotovo da nema osobe koja može da odoli raznoraznim đakonijama koje mame sa bogate slavske trpeze.

Sveštena lica ističu da je lična odluka svake porodice na koji način će odati poštu svom svetitelju „zaštitniku“, ali da nikako ne sme da se zaboravi poenta i osnovna poruka ovog svetog čina.

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović čestitao slavu vrenicima:

Svim pravoslavnim vernicima koji obeležavaju praznik Prepodobne mati Paraskeve, čestitam slavu i želim da ovaj dan provedu u krugu svojih najbližih, da sa njima podele radost i sreću, mir i blagostanje. Obeležavanje krsne slave počiva na poštovanju običaja, vere, tradicije. Čuvanje tradicije je imperativ za održanje našeg naroda i pravih vrednosti i neophodna osnova za budući razvoj.

„Slavski kolač, vino , slavska sveća i žito su simboli obeležavanja slave, sve ostalo je stvar izbora domaćina„, ističe sveštenik Miroslav Jovanović.

Smisao krsne slave je pre svega u molitvi, učestvovanju slavara na svetoj liturgiji i gostoljublju. Slava ima i socijalni aspekt, pošto je to zbog današnjeg tempa života i otuđenosti ponekad i jedina prilika da se susretnemo sa rođacima i prijateljima.

SLAVI SE I PO RESTORANIMA

Ne postoje crkvena pravila koja bi odredila mesto za obeležavanje slave, niti Crkva brani svešteniku da prisustvuje proslavi u restoranu, dok kolač valja prerezati u hramu ili u domu.

Da li će se gosti primati u porodičnom domu, restoranu ili nekom drugom prikladnom mestu nije toliko važno, koliko da slavlje prođe u umerenosti.

„Najprikladnije je krsnu slavu organizovati u svom domu. Ali kao parohijski sveštenik znam da ima naših sugrađana koji nemaju uslova za to – žive u malom stanu i ne mogu da ugoste sve koje bi želeli da pozovu. Zato ne treba osuđivati one koji slave u restoranu, jer možda nemaju drugu mogućnost, to jest nemaju gde da prime veći broj gostiju. Ipak, moje iskustvo govori da takvih nema mnogo„, objašnjava ovaj sveštenik.

Slava je društveni i religijski događaj i obeležava se različito od mesta do mesta. U nekim krajevima Srbije ide pozivar i zove goste da dođu na slavu, u drugima stanovnici tvrde da se na slavu ne zove.

Na jugu Srbije slavi se veče pred slavu, dok takvog običaja nema na severu zemlje. U Vojvodini, na primer, donedavno se nisu pravili kolači za slavu, dok u drugim mestima slava ne može da se zamisli bez slavskog kolača.

Dragan Marinković