Iza sebe ima 10 samostalnih i preko 20 zajedničkih izložbi u Srbiji i inostranstvu, član je ULS-a i radi kao profesor crtanja na Odseku za tehnološko umetničke studije i Odseku za poslovne studije na Akademiji strukovnih studija Južna Srbija u Leskovcu, gradu gde se nekoliko godina posle završenih studija u Beogradu vratila.

Ona je Marija Petković (42), slikarka iz Leskovca.

„Vratila sam se jer sam shvatila da u svom rodnom gradu imam bolje uslove za rad i život. Nisam se pokajala“, kaže umetnica za Jugmediu, koja izlaže širom Srbije, pa u srpskoj prestonici.

„Ne prođem na sve konkurse, ali prolazim. A za to je potrebno mnogo ljubavi, rada i posvećenosti“.

Njema deseta po redu samostalna izložba otvorena je danas u Narodnom muzeju Leskovac pod nazivom „Uspomene i sećanja“, a većina njenih radova nije rađena klasičnom tehnikom. Već 14. decembra ona će biti prebačena u Beograd, u galeriji „Suluj“, jednoj od najboljih beogradskih galerija.

„Mediji nisu mnogo zainteresovani, generalno, za kulturu, pa ne očekujem neku medijsku pažnju, a trebalo bi i šteta je što se sve manje piše o kulturi. Ali, što se tiče leskovačkih medija, vidim da su danas svi došli, iako je epidemiološka situcaija loša“, kaže.

Marija je 2018. godine dobila drugu nagradu na Oktobarskom salonu Leskovačkog kulturnog centra i ona joj je, kaže, mnogo značila. To je inače, jedan o retkih salona gde se dobija novčana nagrada.

„Nema više u slikarstvu novčanih nagrada“, veli i dodaje da su se umetnici nekako i navikli na takvu situaciju.

Inače, skoro da nema slikara u gradu na Veternici, a Marija kaže da ima vrhunskih, koji može da živi od svog rada.

„Ja sam neka svoja dela prodala na jednom konkursu, a slike prodajem sporadično. To su, uglavnom ljudi iz srednjeg socijalnog sloja koji se razumeju u umetnost. Do sada među kupcima nemam imućne ljude, mada bih najviše volela da moja dela kupuju kolekcionari“, priča.

Na pitanje – gde se bolje oseća, dok slika u svom kućnom prostoru ili dok radi sa studentima, odgovara:

„Volim da se osamim dok radim, tu sam sama sa svojim mislima i idejama, ali podjednako volim i rad sa studentima, posebno onim talentovanim. Tu dobijam mnoge ideje i za svoje radove. Jedna od kolaž slika „Tkanje od uspomena“ na ovoj izložbi upravo je inspirisana načinom rada mojih studenata“, objašnjava.

Marija se retko bavi klasičnom formom izržavanja, već tradicionalnim tehnikama.

„Želela sam da se oprobam u nekim drugim medijima, da tu pronađem svoje mesto. To su savreme teme kao što je, na današnjoj izložbi, digitalna makro fotografija odštampana na platnu“.

Izloženo je, između ostalih, delo „Ton karta“, pudrijera na ogledalu, a tu je i 36 slika rađenih tehnikom praha od pudera kao boja i klasičnim bojama.

„Veoma sam zadovoljna ovom izložbom i pozitivnim reakcijama publike, koja je dolazila u ciklusima, poštujući epidemiološke mere“, kaže na kraju razgovora naša sagovornica.