Stiže nam prava zima. Konačno je pao i prvi sneg. Vetar je oštar i hladan kako dolikuje, ulice mokre i prljave. Zima, koja treba da bude snežna i bela, poslednjih godina poprima blatnjavu braon boju.

Dok hodam mračnim ulicama i vetar mi užasno hladi vrele obraze, razmišljam kako nam život ponekad izgleda kao blatnjava čizma. Ma koliko se trudili da ne upadnemo u blatnjavu baru, ipak završimo kaljavi i do kolena isprskani. Katkad nam se posreći te nam život zaiskri kao lakovana cipelica koja lagano i poletno lupka po osunčanom pločniku nekog prelepog velegrada.

Jasno je da na vremenske prilike ne možemo uticati kao na izbor obuće. I na sopstveni stav o životu. A on se, hvala bogu, sa godinama i iskustvom može promeniti.

Gledam ovih dana nove epizode čuvene serije Seks i grad. I nekako se mučim da ih odgledam do kraja. Ne drže mi pažnju, bar ne kao nekada davno kada sam bila mnogo mlađa i i smatrala da su glavni ženski likovi zanimljivi fensi karakteri koji revolucionarno menjaju tradicionalna načela muško-ženskih odnosa kao i položaj žena u svetu. Jednom rečju, to su kul devojke koje su na malom ekranu pomerale granice feminističke slobode i koje su tu istu slobodu svojim savremenim stavovima osvajale.

Danas se nasmejem ponekoj sceni i to je uglavnom to. Shvatam da se sloboda ne osvaja skupim odevnim komadima, štiklama, torbicama i ukusnim koktelima. Sloboda se osvaja najpre u glavi. U vijugavim lavirintima o čijim se ivicama mnogo puta razbijemo pre nego dođemo do nekog novog saznanja o sebi i svojim potrebama. Tu se vode titanske borbe sa sopstvenim demonima naše svesti o nama samima. Ko smo  i koje mesto u ovom svetu zauzimamo? I dok tu ne porastemo, bar malo, dok se ne proširimo unutar sebe, van sopstvenih granica, mi ostajemo zarobljenici svojih predrasuda, strahova i nesigurnosti. Mi stagniramo.

Šta fali našim, tradicionalnim ženama? Apsolutno ništa. Odgojene na starim, pravim vrednostima, poseduju jednu jedinstvenu, iskonsku moć koja je svojstvena prvenstveno ženama, a to je ljubav. A ljubav je temelj svakog zdravog društva. I da je sve ostalo, čisto foliranje.

A folirante niko ne voli.

dr Nataša Dimitrijević