U četvrtak nam je direktor Republičkog zavoda za statistiku predočio prve podatke iz popisa 2022. godine: koliko nas ima i kako je to raspoređeno po gradovima i regionima. Uskoro ćemo i svi mi zainteresovani početi da koristimo podatke za novo suočavanje sa istinom o Srbiji.

Svakome ko u ovo vreme želi da kreira javne politike i da usmerava razvojni put Srbije u pravcu dobrobiti svih građana, i pre svega građana, potrebni su kvalitetni podaci.

Popis je samo jedan izvor takvih podataka, ali važan. Skup i metodološki zahtevan poduhvat, zato se i obavlja jednom u 10 godina.

Ovo što nam je prikazao diretor RZS je malo, ali nas već suočava sa bolnom istinom.

Najvažniji zaključci su da nas ima pola miliona manje i da se, na žalost, nastavlja dugogodišnji trend migracije ka najrazvijenijim gradovima, Beogradu i Novom Sadu. Novi Pazar je samo poseban slučaj takvog trenda.

Ako ovo dopunimo podacima koji se ne prikupljaju kroz popis, nego putem posebnih anketa koje se sprovode svake godine ili češće, možemo da vidimo da je SNS vlast za deset godina uspela da od Novog Sada i Beograda napravi oaze nekakvog ekonomskog napretka: koncentracija javnih institucija i poslova u sektoru usluga, bolja mreža obrazovnih i zdravstvenih ustanova, znatno više plate nego u ostatku zemlje, veće šanse na tržištu rada. I namerno sam naglasio ekonomski napredak u ovim gradovima, jer od ostalih aspekata razvoja nema mnogo, pogotovo u Beogradu: infrastruktura koja tragično kasni za modernizacijom savremenog života, zagađenost vazduha, nasilje u školama, povećanje nejednakosti. Jednom rečju – neodrživ razvoj.

Uz sve to nastavlja se tragična nejednakost između regiona, kao i između grada i sela. Već sa ovo malo prikazanih podataka možemo da naslutimo uzročnu vezu između demografske, nije preterano reći, katastrofe i nepravednih nejednakosti u razvojnim šansama.

Čemu onda priče o populacionoj politici, o demografskom razvoju? Nova vlada je čak dobila i ministarstvo za ova pitanja. Dobro bi bilo kada bih mogao da kažem da je ova vlast nesposobna da vodi održivu razvojnu politiku na dobrobit svih građana Srbije. Ali ne mogu.

Ne radi se ovde samo o nesposobnosti velike većine kadrova SNS-a i SPS-a, nego o nameri onih lukavijih i sposobnijih među njima da se stvaraju prividi truda i rada, da se svi kolektivno zamajavamo, dok se manjina iz centra te klijentelističke koruptivne mreže neslućeno bogati i dugoročno konfrontira građane. Kada napune džepove odseliće se u egzotične krajeve, a mi ćemo ostati da vraćamo dugove.

Krajnje je vreme da izađemo iz plinske svetlosti. Imamo dovoljno resursa, dovoljno pameti da organizujemo život na principima solidarnosti, jednakosti, pravednosti. Ne mora da bude bogato, neka bude dovoljno, dostojanstveno, skladno, pozitivno. Da idemo korak po korak, bez laganja, kompleksa veličine, izmišljenih afera, porobljenih institucija. Za sve naše građane i svu našu decu.

Prof. dr Slobodan Cvejić