U mnogim zemljama sveta su određene vrste biljaka i životinja pod posebnom zaštitom države, zbog izumiranja. U Indiji, slon, u Meksiku, sivi vuk, u pojasu Arktika, beli medved. Pošto je u Srbiji sve naopako, jedna vrsta je, takođe, pod zaštitom, ali ne zbog izumiranja. Naprotiv – zbog umiranja. Nije teško pogoditi, navodi se u saopštenju šefice Odborničke grupe „Svi za jednog jedan za sve“ Marina Smiljković.

Saopštenje prenosimo u celosti:

I sada se sećam podsmešljivih izraza lica pojedinaca na sednici Gradske skupstine, kada sam rekla za govornicom, da niko od te zaštićene vrste nije odgovarao 30 godina, koliko je trajao moj radni staž u sudu.

Na žalost, bila sam u pravu, jer da je drugačije, možda bi i poslednja žrtva, nerođena beba, bila živa.

Kupljene diplome, partijsko zapošljavanje, odsustvo odgovornosti, nezainteresovanost za posao i velika ljubav prema novcu, su uzeli još jedan danak. Sve što je vredelo je najureno ili se još uvek proganja – da „ne smetaju.“

Zaštićenoj vrsti, ne samo da je ozakonjen mito, već joj je dozvoljeno da nameštenim saopštenjima ubeđuje narod da je kriva žrtva ili „eto, desilo se.“ I nikom ništa.

Dečaku iz Šišinca se „desilo,“ maratonsko kafenisanje, dok bolesna deca čekaju, je „moralo.“

I sada čekamo zvanično saopštenje zbog čega su roditelji iz Grdelice izgubili bebu? Sigurna sam da u saopštenju neće biti navedeno da se možda radi o propustu pripadnika zaštićene vrste. Biće kriva ili porodilja ili neka anomalija kod nerođenog deteta. I, kao i do sada, svako čudo za 3 dana.

Zato predlažem nesrećnim roditeljima da veštačenje obave u inostranstvu, gde će se utvrditi tačan uzrok smrti. To naše propalo pravosuđe sigurno neće uzeti u obzir, ali u pravoj pravnoj državi, hoće.

I dok se kvazi-elita leči i porađa u privatnim i skupim bolnicama ili u inostranstvu, o našem trošku, sirotinja raja će kod nesuđenih kasapina.