Ovogodišnja jesen počela je već u leto sa konstantnim niskim dnevnim i noćnim temperaturama, pa su pojedina individulna ložišta potpaljena još oko 20 sepetmbra, ali oni koje greju gradske toplane se smrzavaju u svjojim stanovima, mada se svi uglavnom smrzavaju zbog štednje, odnosno, apokaliptičnih njava o sibirskoj zimi.

Grejna sezona počinje 15.oktobra, a ukoliko temperature tri dana uzastopno padnu ispod 12 stepeni, onda se stanovi zagrevaju, prema dosadašnjim iskstvima s Toplanom iz Leskovca ujutru i uveče. Takođe, u leskovačkoj toplani su najavljivali tople probe, ali oni koji se koriste daljinsko grejanje tvrde da ih do sada nije bilo.

„Posebno su problematična jutra i večeri. Merila sam temperature nekolko večeri i jutara i bilo je ispod 12 stepeni“, priča Leskovčanka.

Vlasnik stana u Dubočici Nenad K. kaže da se cela porodica prehladila „u sopstvenom stanu“.

„Zvao sam nadležne u Toplani i rekli su mi da čekaju odluku Udruženja toplana. Mene ne zanima njihova odluka jer ona ne greje. Ja plaćam grejanje tokom cele godine“, ogorčen je ovaj Leskovčanin.

Priča da su njegova školska deca, supruga i on trenutno veoma prehlađeni i da piju antibiotike.

U stanovima u jaknama

„Zato što su nam stanovi ledeni, noge ledene, sedimo u jaknama, klima ne pomaže, grejalicu ni ne smem da uključim“, jada se.

Nema zvanične potvrde, ali mnogi veruju da su obične prehlade razlog što su ponovo pretrpane kovid ambulante. Primera radi, tokom jučerašnjeg dana u Jablaničkom okrugu testirano je 278 osoba,  samo, na sreću, je njih 14 imalo virus korona.

Ne razboljevaju se samo oni koji žive u stanovima, već i u privatnim kućama zbog nedostatka energenata ili zbog štednje.

Pelet

Vladica Milosavljević iz Lebana svoju kuću greje na pelet.

„Nema ga nigde. Našao sam neku vezu pa uspem da kupim po džak, dva, na nekim divljim stovarištima, kada kupim tri na konju sam“, priča ovaj Lebančanin koji tvrdi da mu za zagrevanje dvospratn kuće trebaju četiri tone, a tona peleta košta 38.000 dinara i još dve hiljade za prevoz.

Po ovome ispada da je grejanje najjeftinije na pelet, samo je problem što ga nema.

Kubik ogrevnog drva prodaje se već po 90 evra.

Ogrevno drvo

S obzirom da se mesečno troši, minimalno, po tri kubika, a grejna sezona poslednje decenije traje i 9 meseci, nije teško izračunati da je jednom domaćinstvu potrebno 1.800 do 2.000 evra za grejanje na drva, bez troškova sečenja i skladištenja.

Treći energent za privatna domaćinsta, jer se na jugu Srbije gas ne koristi, je struja. Zvaničnici u vezi električne energije, čija je cena nedavno poskupela, najavljuju maltene sibirsku zimu, što navodi na zaključak da ćemo biti pod restrikcijama.

Struja

„U tom slučaju ni naši kotlovi neće moći da rade jer pokreće struja, pa će opet biti smrzavanja“, rezonuje onaj Lebančanin.

Marija Todorović iz Leskovca svoju kućicu od 80 kvadrata je ceo svoj život grejala preko kotla na struju. Još ga nije uključila zbog straha od visokog računa.

„Majka i ja imamo po oko 25.000 dinara penzije. Grejale smo kuhinju i dnevnu sobu i uveče malo spavaću i račun nam je izlazio, u zavisnosti od meseca, od 12.000 do 20.000 dinara, što smo mogle da podnesemo. Sada živim u panici, pa kotao još nisam uključivala iako mi je majka bila prehlađena. Non-stop kuvamo čajeve da se zagrejamo. I, bogami, po ceo dan smo pokrivene ćebadima dok sedimo“, priča Marija.

Nadležni iz toplana u Leskovcu i Nišu tvrde da su se snabdeli energentima, odnosno, potpisali ugovore za celu sezonu, a da se energenti dobijaju parcijalno. Međutim, ni oni nisu sigurni da li će ti energenti iz ugovora redovno stizati. Ono što je izvesno to je da će prosečna temperatura u večernjim satima u Leskovcu biti 20 stepeni, plus, minus dva stepena, što znači da će biti – hladno i neizvesno.

Da se naviknemo na sibirske zime

Stanovnici individaualnih domaćinstava takođe žive u strahu, što zbog visoke cene ogrevnog drva, što zbog prepolovljenih količina koje su kupili zbog duplo veće cene od prošlogodišnjih, što zbog najave da njihove parne kotlove nema šta da pokrene jer se najavljuju restrikcije struje.

Isto je i sa onima koji se greju na pelet.

Šta je rešenje za predstojeću zimu? Da ojačamo imunitet, hranom i vitminima, naravno. Ali i hrana je poskupela pa se i na njoj štedi, a predsednik države dva vitamine poklanja samo penzionerima.

Možda da kolektivno džogiramo, već od sutra, jer su teretane skupe. Tako ćemo ojačati, smanjiti kilaže, doterati liniju, izgledati lepše. No, ima jedan problem: kad tako oznojeni uđemo u kuće sačekaće nas hladni radijatori i hladne peći.

A možda su rešenja krevet i jorgan. Možda da prespavamo i preležimo celu zimi? Jer, ako država ne misli na nas, što bismo mi na nju!