Savet za društvene delatnosti Gradaskog odbora Srpske napredne stranke Leskovac mejlom je poslao predloge za dopunu teksta predloga nacrta Zakona o socijalnim kartama, koji je do 7.jula u javnoj raspravi, a koji se odnose na vidljiviji položaj jednorodnih porodica, na evidentiranje nenaplećenih alimentacija i predlog da se spreči dosadašnja praksa dvostruke naplate socijalne pomoći, jedne u Srbiji, druge u zemljama Evropske unije.

Ove predloge obrazložila je danas na konferenciji za novinare profesor književnosti i srpskog jezika Branka Cakić ispred Saveta za društvene delatnosti GrO SNS Leskovac.

Izmene teksta, rekla je odnose se na član 19 Predloga nacrta, a koji se bavi razmenom podataka među nadležnim službama.

„Ministarstvo nadleženo za poslovne državne uprave, konkretno, matične službe ne vode evidenciju o jednoroditeljskim porodicama i naš je predlog da se ta klauzula evidentira u naknadne upise i zabeleške izvoda iz matične knjige rođenih. Za ovu kategoriju porodica trenutno se ne vodi evidencija i uverenja koja se izdaju na zahtev stranaka nisu javna isprava, shodno odredbama Zakona o opštem upravnom postupku“, kazala je Branka Cakić.

Leskovački naprednjaci takođe smatraju da se u isti član treba uneti tekst koji se tiče podataka o readmisiji, a koje obezbeđuje Ministarstvo unutrašnjih poslova.

„Smatramo da je ovo izuzetno  važno kada je u pitanju pravilno raspoređivanje novca za socijalnu pomoć  jer se u praksi trenutno dešava da određena lica ostvare pravo na novčanu socijanu pomoć u Srbiji, onda odu u zemlje EU u koje opet ostvare prava na socijnu pomoć, tako da primaju ovu vrstu pomoći po dva osnova“, istakla je Cakićeva.

Ovi podaci, naglasila je, policiji nisu dostupni već se izdaju na osnovu zahteva određenih institucija, posebno Centra za socijalni rad.

SNS smatra da i podaci osnovnih sudova koji se odnose na alimentaciona potraživanja, trebaju da budu deo baze podataka.

„Postoji veliki broj roditelja koji ne mogu da naplate alimentaciona potraživanja, a takođe nisu u mogućnosti da ostvare neko svoje pravo, posebno pravo na dečji dodatak i novčanu socijalnu pomoć jer im se dosuđena alimentacija na osnovu sudske odluke uračunava u primanja, bez obzira  da li su naplatili ili ne. Mislimo da sud treba da dostavlja ovakve podatke o licima koja imaju ovu vrstu potraživanja ali istovremeno i da li su ta potraživanja  naplatili“, zaključila je Cakićeva

Inače, direktor Centra za socijalni rad Predrag Momčilović i član ovg saveta Gro SNS je kazao da trenutno dvostruku socijalnu pomoć na godišnjem nivou koristi oko 150 osoba iz leskovačkog kraja.

„Takvi podaci jesu dostupni i sada ali samo na naš zahtev. Smatramo da je potrebno da oni budu deo budućeg Zakona o socijalnim kartama kako bi se na brz i jednostavan način došlo do podataka i kako se ovo pravo ne bi dobilo po dva puta, što nije i skladu za zakonom“, istakao je Momčilović.

On je objasnio da se zakon u pripremi prvenstveno odnosi na korsinike socijalne zaštite, koja ne podrazumeva samo novčana davanja, a njih u Srbiji ima između 500.000 i 600.000.

„Predviđeno je da se ovaj zakon radi etapno, prva faza da bude završena tek 2021.godine, kada se očekuje i redovni popis stanovništva, a vezano za korisnike socijalnih usluga. Mislimo da će nakon tog popisa pokušati da se u sistem evidentiraju i ostali građani, da podaci budu dostupni koji se odnose na njihov socio-ekonomski status“, objasnio je Momčilović.