Gospodin Cvetanović i nepotpisani članovi SNS su u dva odvojena saopštenja u jednom danu bezuspešno odgovarali na pitanje koja sam postavila Vučiću. Tako su pokazali dve stvari. Prvu da ne komuniciraju između sebe i drugu da svi zajedno nemaju ni trunku stida zbog toga što mamograf i dalje ne radi, Leskovčani imaju najmanje plate u Srbiji i što im je grejanje trave na stadionu važnije od grejanja đaka u učionicama, navodi se u saopštenju predsednice GrO Stranke slobode i pravde Leskovac Jelene Spirić.
Sva saopštenja leskovačkih naprednjaka ne mogu da sakriju činjenicu da je posle decenije njihove vlasti iz našeg grada pobeglo 20.000 ljudi, a šta o piscima misle u SNS pokazuje to što je njihov kandidat na Vučićevoj listi tek na 51. mestu. Šta o Cvetanović dr Goranu misle u leskovačkom SNS-u pokazuje i to što i dalje nije kandidat za gradonačelnika jer ga više ni tamo neće, pri čemu su njegove šanse porasle tek kada je SNS napravio koaliciju sa radikalima, jer je bio jedan od Šešeljevih najbližih saradnika zbog čega ga je ovaj 1998. godine postavio za ministra u Vladi koja je ostala upamećena samo po suzama i crnim maramama.

Umesto internog rata naprednjaka oko plena, kako zapravo tretiraju naš grad, Leskovčani zaslužuju odgovor na pitanje  – ko je odlučio da je stadion važniji od života ljudi. Da li je tako odlučio Vučić ili Cvetanović, zajedno sa nepotpisanim piscima SNS saopštenja. Od tog odgovora beže i Vučić i svi zajedno. Šta god da je odgovor na ovo pitanje na izborima građani imaju mogućnost da smene vlast koja se života i zdravlja ljudi setila pred kampanju, nakon jedanaest godina, i ostaće upamćena samo po neverovatnoj korupciji, nekontrolisanom rastu cena, verbalnoj agresiji i eksploziji nasilja.