Spoj aboridžinske kulture i pirotskog i staparskog ćilima

PIROT – U Galeriji “Čedomir Krstić” u Pirotu otvorena je jedinstvena izložba “Bogatstvo duha” na kojoj su zajedno predstavljeni radovi Aboridžina, australijskih pustinjskih umetnika, zajedno sa pirotskim i staparskim ćilimovima.

Žene iz Stapara, Sombora, Odžaka i Pirota pokrenule su tom prilikom inicijativu da se staparski ćilim, jedna od najlepših tradicionalnih rukotvorina iz Srbije, nominuje za ulazak na nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasledja, rame uz rame sa daleko poznatim pirotskim ćilimom koji se već nalazi na toj listi. Sve je to deo aktivnosti predvidjenim sporazumom o saradnji Sombora i Pirota, koji je potpisan prošle godine na inicijativu Etno mreže i NALED-a a uz podršku Ambasade Australije, čiji je cilj očuvanje i promocija pirotskog i staparskog ćilima.

„Tek od nedavno umetnici Aboridžinske umetničke zajednice su se odlučili da svetu predstave svoje radove. U pitanju su slike koje su unikatne i nepoznate širokoj javnosti. Iako naizgled ove dve vrste umetnosti nemaju nikakve veze, njih ipak snažno povezuju motivi koji imaju približno isto značenje. Mislim da ćete se složiti da umetnost povezana sa predivnim ćilimima iz Pirota i Sombora, jasno govori o značaju negovanja i vrednovanja kulturno-umetničkog nasledja Srbije. Srećni smo što smo uz Etno mrežu imali ulogu u spajanju tradicionalnih vrednosti Pirota i Sombora- rekla je na otvaranju australijska ambasadorka Džulija Fini.

Predsednik opštine Vladan Vasić, uz zahvalnost ambasadorki Fini rekao je da se nada da je izgleda čudotvorna moć pirotskog ćilima doprinela da se oživi staparski ćilim.

„Želim da zajedno sa pirotskim ćilimom budu što uspešniji i da ljudi mogu da žive od tkanja. Ambasadorka Fini je podržala i sporazum o saradnji izmedju Pirota i Sombora na osnovu koga će pirotsko Udruženje za očuvanje starih zanata obučavati osobe u Somboru za izradu staparskog ćilima. Ambasadorka Fini je spojila što možda na prvi pogled deluje nespojivo a to je abordžinska kultura sa pirotskim i staparskim ćilimom. Nadam se da ćemo u još više saradjivati- rekao je Vasić.

Gradski većnik za kulturu opštine Sombor Nemanja Sarač je rekao da je njihov cilj, osim težnje da se staparski ćilim sačuva od nestanka kao deo baštine Sombora i Srbije, da se omogući određenom broju ljudi da mogu da žive od izrade ovih tradicionalnih proizvoda.

„Od Pirota smo naučili da će ovaj model spašavanja kulturne baštine i njenog pretvaranja u uspešan model za biznis biti kopiran i da će se ta saradnja nastaviti u narednom periodu- rekao je Sarač.

Predsednica Etno-mreže i izvršna direktorka organizacije NALED Violeta Jovanović je rekla da su ponosni što su uspeli da postignu početne rezultate.

„Prvi put zajedno prikazujemo pirotski i staparski ćilim zajedno i to uz podršku Australijske ambasade.Cilj nam je da se sačuva tradicija i stare tehnike i da to postane izvor prihoda za žene koje se bave rukotvorinama. Pokrenuli smo inicijativu da se staparski ćilim nominuje za ulazak na Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasledja Srbije po ugledu na iskustva Pirota- rekla je Jovanovićeva.

O izložbi je govorila direktorka Galerije “Čedomir Krstić“ Radmila Vlatković, rekavši da je reč o neobičnoj izložbi koja povezuje tradicije i da su pronašli spregu izmedju pirotskog i staraparskog ćilima i australijskih umetnika u koloritu i ornamentici.

(kraj)paz

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar