LESKOVAC – Kada se dogodine budu obeležavala dva jubileja manastira Sveti Jovan, posetioci će ući u prostor čije zidine mirišu još na vernike iz doba Nemanjića i vojsku cara Lazara.
Ovaj „muški manastir“ oformili su pre 650 godina muškarci iz plemićke grčke porodice Kantakuzin nedaleko od ženskog manastira kojeg su podigle njihove žene, sestre i majke, u srcu šumovite Babičke gore, u ataru leskovačkog sela Jašunja.
CRKVA je jednobrodna, sa poluobličastim svodovima i tremom sa zapadne strane, gabarita 14 sa 7 metara.
Njegov najlepši deo je crkvica, jedinstvena po svom očuvanom freskopisu, kojim je oslikana i unutra i spolja. Iznad ulaza je freska samog Jovana krstitelja čiji vas pogled prati iz bilo kog ugla da gledate u njegov lik.
„Taj pogled je najverovatnije bio presudan što smo za restauraciju fresaka pre nekoliko godina dobili pomoć japanske vlade, a na incijativu profesora umetnosti Mićitaki Suziki, koji je pravoslavlje primio na Hilandaru“, priča iguman manastira i jedini sveštenik u njemu otac Joanikije,
Crkva je podignuta je 1517. godine na temeljima mnogo starije i veće crkve od klesanog kamena, koja datira iz pretkosovskog perioda, o čemu svedoči kamen iz temelja u jednom njenom delu, a oslikao ju je 1524. godine Bugarin Petar sa svojom braćom.
„Nije legenda već je istina, a to su utvrdili naši istoričari, da su se ovde pričestili junaci iz Topličkog okruga koji su išli u boj na Kosovo. Ovi temelji, ovi zidovi pamte našu istoriju i golgotu. Ovde izviru mirisi naših predaka koji su sa velkim nadahnućem gradili i posećivali svetinju“, objašnjava sveštenik.
Manastir je bio napušten 50 godina. Rušili su ga Bugari, koji su čak pokušali i freske da unište, a i komunisti su dali svoj doprinos urušavanju svetinje i istorije.
Joanikije je zatekao samo crkvu zaraslu u korov sa potamnelim freskama i naherenim konakom. Za deset godina skoro da je vraćen sjaj, ali ne i ceo spoljašni ikonopis zbog velikog oštećenja.
Manastir je sada veliko gradilište, zahvaljujući leskovačkim vlastima i brojnim donatorima.
Crkva je dobila novi krov, obnovljen je vajat, podignut zvonik i kula sa pirgom, odakle puca pogled na Leskovac, konak je skoro iznova građen, ali i sanitarni čvor za vernike i sveštenstvo, podignuta drvena letnja trpezarija, stotinak metara kamene ograde i potporni zidovi, a završava se i ulazna kapija, onakva kakva je, tvrdi Joanikije, bila u doba Kantakuzina.
„Ostalo je još da se promeni ikonostas u crkvi jer je neko 1902. godine vizantijski ikonostas zamenio baroknim“, priča iguman Svetog Jovana Krstitelja.
Nedostaju vernici i turisti
Za razliku od ženskog manastira, mušku manastir u Jašunji ne obilaze vernici ni turisti. Nemaju naviku jer se 50 godina zaobilazio, tvrdi iguman Joanikije koji se nada da će ovde jednoga dana doći i drugi sveštenici.
Milica Ivanović
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Jako lepo , samo trebalo bi da znate da se to zove freskopis, a ne ikonopis, jer to su freske, a ne ikone.
Lepa crkva i jedinstvena svakako. I pravo čudo.
Drago nas je što je Mićitaki Suziki prešao na pravoslavlje. Za mene je čudo i misterija i to kako su ona dvojica na slici i mnoge njihove kolege za nekoliko godina dobili najmanje po ……. a meni će stomak uskoro za kičmu da se zalepi. Ja takođe kao i oni, puno radim, malo spavam, trudim se da ne preskačem obroke, plaćam sve račune na vreme…Čudo!