Miroslav Janev iz  Bosilegrada ima 32 godine i po interesovanju se nimalo ne razlikuje od svojih vršnjaka koji žive u ovoj opštini. I tu bi se priča o ovom mladom momku najverovatnije završila da on, od pre dve godine, nije počeo da osvaja medalje na takmičenjima koja se u Srbiji organizuju za slepa i slabovida lica. Da to može shvatio je tek kada se prošle godine našao na prvo ozbiljno sportsko borilište u Kragujevcu gde se odmah okitio medaljama u disciplini trčanja na 100 i 400 metara u bacanju kugle.

Ovaj rezultat mu je ulio toliko samopouzdanja da otada na svakom takmičenju niže samo medalje koje su plod upornosti i napornog rada na treninzima.

U čudesan svet sporta za slepa i slabovida lica Miroslava su uveli ljudi iz  beogradskog Saveza slepih gde je i zvanično registrovan kao njihov sportista. Njihovu ponudu da krene da se aktivno bavi sportom on je odmah prihvatio uprkos tome što je znao da u mestu gde živi nema nikakvih uslova za trening. I ko zna da li bi uspeo da ostvari valjane rezultate na sportskim takmičenjima da mu u pomoć nije pritekao predsednik opštine Bosilegrad ,Vladimir Zahariev, koji mu je pomogao da nabavi neophodne sprave za trening u kućnim uslovima.

„Otkako u stanu imam traku za trčanje i bicikl radim na svojoj kondiciji bez ičije pomoći. Redovno vežbam i osećam se fantastično jer sam svestan da sam fizički spremniji i da mogu da izdržim i veće napore na takmičenjima nego što sam to mogao ranije“, kaže Miroslav.

Kada ne trenira u stanu ovaj zaljubljenik u sport treninge obavlja na najbližem sportskom igralištu gde uz pomoć majke i kuma Bobana Taseva vežba bacanje koplja i kugle.

Sa kumom Bobanom on redovno odlazi na takmičenja uz čiju pomoć stiže do najsjajnijih odličja.Otuda nema državnog prvenstva na kome njihov timski rad i sportski duh nije pobrao simpatije gledalaca, ali i svih učesnika takmičenja. I u doba korone on redovno trenira kako bi spreman dočekao nova takmičenja. On to čini sa još većim elanom otkako je na njegovu adresu stigla ponuda da zaigra za Nais golbal tim iz Niša. Na tom putu punu podršku ima i od svoje porodice, ali i od Sportskog saveza Bosilegrada gde je radno angažovan.

Ovaj neumorni sportista se zasigurno neće tu zaustaviti jer on sanja da postane deo državne reprezentacije kako bi na nekoj od sledećih paraolimpijskih igra branio boje države Srbije.