LESKOVAC/GRDELICA – Oko četiri stotine Grdeličana, Leskovčana, Nišlija i Beograđana uživalo je u spustu niz Južnu Moravu na osmoj po redu Grdeličkoj regati.
Ova zabava sa svim vrstama plovnih vozila održana je juče od Predejana do Grdelice, u dužini od 10 kilometara, a među učesnisima bile su i porodice. Ni ovoga puta mašta nije izostala pa su neki umesto čamaca koristili stare automobilske gume.
Zabave nije bilo kao ranijih godina zbog dan ranije pogibije učenika Tehničke škole, ali su ljubitelje ovog sporta na vodi dočekali kazani pasulja i riblje čorbe.
Regata je održana pod pokroviteljstvom grada Leskovca i u organizaciji Doma kulture u Grdelici.
(Kraj) mil
Fotogrfaije: Radio Leskovac
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Za Đuru sam prvi put čula zahvaljujući svojoj majci. Pre nekoliko meseci mi je poslala link http://jugmedia.info/2013/02/13/audicija-za-skolu-glume/ Vest me je privatno veoma obradovala ali komentar me je ostavio bez daha. Iz nekih samo mojih razloga, naterao mi je suze na oči. Bio je to Đurin komentar. Od tada se ne razdvajam od Jugmedie. Komentari su mi posebna strast. Dok ih čitam, beskrajno uživam u njima. Ponekada imam osećaj da ih čujem. Kada zatvorim oči, kao da sam tamo. Kao da sam u žagoru dijalekta koga sam se nekada veoma stidela, a koji mi danas toliko nedostaje.
Već 8 godina ne živim u Leskovcu. Svakodnevno čitam vesti iz svog rodnog grada i sa nestrpljenjem iščekujem svaki Đurin komentar. Naročito one neobične i maštovite, kakve samo on ume da napiše. One u kojima se na početku čitanja i ne može naslutiti šta će nam na kraju biti rečeno. Kao što to npr čini u http://jugmedia.info/2013/03/15/leskovacko-pozoriste-pripremilo-novu-predstavu/ ili u http://jugmedia.info/2013/04/01/stari-sjaj-papirove-palate/ pa u http://jugmedia.info/2013/06/28/plivaci-osvojili-10-medalja-na-vidovdanskom-kupu/
Ima ih mnogo i mnogi od njih su pravi biseri. Najlepši i najvredniji su mu svakako oni u kojima on pokušava da pobegne od svakodnevne politike i od svog veoma izraženog političkog opredeljenja. Čini mi se da se i on sam, tada oseća kao kod kuće i da je to jedini pravi Đura. Birajući potpuno bezalene povode, on gotovo neprimetno uspeva da nametne svoja viđenja i svoje predstave o životu. Na čudesan način mu polazi za rukom da usmerava na detalje, koji možda i ne bi bili primećeni. Đura me je, ukratko rečeno, na prepad i u potpunosti opčinio. Mislim da on pišući o politici, samo traći svoje vreme. Rekla bih da on to radi potpuno nevoljno, zbog nekog svog viteškog osećaja dužnosti i pripadnosti. Zato i ne uspeva da se otrgne, iako bi to verovatno hteo.
Posle skoro dve godine, ovih sam dana konačno u svom Leskovcu. Posmatram ljude i prolaznike i pitam se ko bi od njih mogao da bude on? Pitam se, zašto je takav čovek uopšte ostao ovde? Na kraju samo odmahnem glavom i kazem sama sebi, ma važno je da postoji. Ne, ja ne želim da znam ko je Đura. Neću da znam kako izgleda. Ni najmanje ne delim opštu radoznalost kada je on u pitanju. Imam svoju savršenu sliku o njemu i to mi je sasvim dovoljno. Već više od dve nedelje Đure nema. Ni jedna jedina reč. Nadam se da nije odustao, kao sto to neki zlurado govore i priželjkuju. Nadam se da je samo na nekom lepom odmoru. Ne mogu da prihvatim da ga više nema i kao što vidim, nisam jedina. Nedostaje mi mnogo, moj Đura.
Opasno je naginjati se nad tuđom prazninom, a u pustoj želji da se u njoj, kao na dnu bunara ogleda svoje vlastito lice; jer i to je taština. Taština nad taštinama
Draga Beba,
i sama sam mislila da analiziram komentatora Djuru pod radnim naslovom, možda, Uspon i pad leskovačke nade“, ili tako nekako.
Djura se jeste pojavio kao zvezda i otišao kao zvezda u punom sajuju, štp znači da nije pao i da je za to krtako vreme malo dao, urrkos vašim subjetivnom osećaju.
Tek što je počeo da nam otvara oči, ode, ne pitajući ni šta je uradio i da li je, a meni se čini da mi je i to nila namera, trasirao put intelektuilnijem delu našg propalog grada, kulturnijoj i humanjojoj misli.
Ne, Djura nije dovršio posao . Otišao je usred neobavljenog posla, što je mnoge đokiralo, druge ražalostilo, treće začralo, a neke mnogo naljutilo.
OBrdaovali su se oni polpismeni DS?OVCI i isti takvi, sam još mračniji i mićniji SNSOVCI.
Nije mi ličio na čoveka koji bi s epredao usred borbe, a vidiš – predao, samo što ne znam d ali im je i pao zu ruke. U ovo drugo neću da verujem, jer, na kraju, sve što je rekao bilo je tačno, a čovek onakvih manira nije hteo ni pošteno da opsuje.
Kada vođa pobegne, za njim krene kolona. I odavde je otišla kolona pametnih, obtazobanih i kulturnih. Djura nije ostavio naslednika i to mi najbiše zameramao. Nije ostavio polemočara, ako ništa drugo.
Primetila sam da za Đurom ne kukeju muđkarci i jdene i druge opcije. PItam se zašto., jer Djura se nije udvraoa ni nabacivvao ženama, aone su ga, ipak, volčele. Zaista ih raumem.
Danica.
Čudne li ste duse vi zene. Mene moja lepša poloivina svaki dan pita ima li nesto od Djure. Prestala da čita, samo trazi Djuru.
Ja ti brate savetujem od srca , idi sto dalje i ne vraćaj, idi, nisi ni trebao da dolaziš, mislim da se javljam,. Ti postade glavna priča,
Poštovna Danice, Vi ste sasvim u pravu u dobrom delu Vašeg izlaganja, osim da ovde nema intelektualaca, koji su sposobni samo za opservaciju, ali ne i, kao gospodin Đura, za izražavanje, a što, priznaćete, nije greh.
Naravno da nam On svima nedostaje. Opet, ja želim da verujem da je uvek tu iz jednog prostog razloga što kad neko ume da dobaci visoko, onda mu i nije problem da se spusti, savije, prilagodi rečniku čitalaca, koji su nedeljama zapomagali da im je dosta Njega. Verujem da se zato sklonio, da ne bude nametljiv, da ostavi prostor, a opet možda nam se javljao na drugačiji način, za šta je, sigurna sam itekako sposoban.
Tu famu oko njega stvara činjenica da prebacuje, Ja nisam sa njegove IP adrese, niti bih to želela. On je nekako bih rekla dobar za izbegavanje. Nešto kao Neprijatelj dostojan poštovanja. Njemu ne želim da repliciram, da ne rušim mit. Kada dođu zla vremena, ljudima su potrebni Takvi. Čovek se na čoveka naslanja.Tu je Đura uvek. I kad nije.
On nije. Al jedan drugi jeste. Udvarao se svakoj ovde na portalu. I meni. I to iza mojih ledja. To mu necu oprostiti. Tacno sam znala. U kojem god svetlu da mu se nacrtam obliku, godinama zivota, on ce doci za mnom.
I sta sad da radim?
Hiiiiiii, kakva kuknjava za djurom, Dve dame placu i sakrile se da ih niko ne vodi, hiiiii, ama sam se baš lepo nasmejao.
Ma kakve slavopojke mu pevate naivne dusice. Bio covek, a kazu da je u penziji pa nema druga posla, inspirisan, teo da se dokaze, pa žvrljoa. Možda ste mu dosadile možda ga je kićma zabolelea, možda ćovel neće se bakće više.
Ajte dame, ajte pa si pišite il nađite drugog pismenog kavalira. Uslov, 65 leta. Hiii. Odma da kažem da ne ispunjvam ni jedan , hiii, jao kako sam s enasmjeao, bravo male.
Kakav intelekt! Ni ja ne bih bolje uradili kompost za teren?! Svaka čast, još jednom. Sad još micelijum. Genijalno, nema šta.
Dajem plac površine 7,2 ara ako ema, čikica, djuro ne vrechaj se, danica i beba nisu sa iste IP adrese
Ђура је ту, само један и непоновљив. Али, Вас жена, је много. Недате му ни годишњи одмор. Ни да дише… Елем, нисте фер. И Ђура има душу. Оставите га мало самог, вратиће Вам се врло брзо – много бољи него што је био,.. 🙂
Kada bi se svi koji pisemo ovde uhvatili za ruke i zaigrali tesko da bi mogli da zalicimo na kolo. Ako bi se podelili na dve strane i ekipe zasvirale, pa imao bi po jedan Duo Moderate na svakoj. 🙂
Што ми обриса коментар?
На крају ћете остати да коментаришете само ти под 50 имена и она квазидемократска the squid од човека