Tokom 2024. godine u Srbiji je preminulo čak 63 pacijenata koji su čekali na transplantaciju, dok je na listu čekanja dodato 64 nova pacijenta. Među preminulima je bilo 48 pacijenata koji su čekali transplantaciju bubrega, 5 pacijenata koji su čekali transplantaciju jetre i 10 pacijenata koji su čekali transplantaciju srca.

U istoj godini urađeno je svega 30 transplantacija, što Srbiju i dalje svrstava među zemlje sa najnižom stopom transplantacija u svetu — ispred samo nekoliko država poput Filipina, Bangladeša, Moldavije, Kube, Nigerije, Kenije, Jamajke i Etiopije.

Podaci su objavljeni prošle nedelje u   izveštaju Newsletter Transplant 2024, koji pripremaju EDQM/Savet Evrope i španska Nacionalna organizacija za transplantacije (ONT). Izveštaj obuhvata 92 zemlje sveta i predstavlja glavni međunarodni pokazatelj stanja u oblasti donacije i transplantacije organa.

Od početka 2025. godine u Srbiji je urađeno ukupno 102 transplantacije — od toga 63 kadaverične transplantacije organa i 39 transplantacija rožnjača. Iako to predstavlja napredak u odnosu na prethodne godine, to nije prvi put da Srbija dostiže nešto veći broj presađivanja. Ipak, taj pomak nije rezultat sistemskog pristupa, već pojedinačnih napora stručnjaka i ustanova.

Od početka godine, 20 porodica je dalo saglasnost za doniranje organa, dok je 15 porodica odbilo, što znači da je 57% porodica reklo „da“. Međutim, i pored toga, veliki broj potencijalnih donora nije uveden u proceduru, jer se u mnogim slučajevima ne utvrđuje moždana smrt — ugrubo zbog nedostatka kapaciteta, koordinacije i stvarne podrške države da ovom životno važnom temom rukovodi kao prioritetom javnog zdravlja.

Za poređenje, Hrvatska — zemlja sa značajno manjim brojem stanovnika od Srbije — već više od 20 godina ima stabilan nacionalni sistem doniranja organa. Zahvaljujući jasno definisanim procedurama, kontinuiranoj edukaciji i sistemskoj podršci države. Hrvatska godišnje uradi u proseku oko 300 transplantacija, sa stopom kadaverskog doniranja od oko 40 donora na milion stanovnika i procenatom saglasnosti porodica od oko 80%.

Kao posledica, oko 1.800 pacijenata u Srbiji i dalje čeka organ, iako bi se uz funkcionalan sistem, zakonske mehanizme i političku volju broj transplantacija mogao višestruko povećati i svake godine spasiti na stotine života više.

Neustavni član koji se ne menja već pet godina

Član 23 Zakona o presađivanju ljudskih organa, koji je Ustavni sud proglasio neustavnim pre gotovo pet godina, i dalje nije izmenjen. Iako nadležni predstavnici saslušaju pacijente i stručnjake, njihovi predlozi se ne uvažavaju, niti postoji politička volja da se zakon zaista unapredi. Čak i nesporne odredbe koje bi mogle značajno poboljšati sistem – poput ukrštenih (cross) donacija – i dalje se ne primenjuju u praksi. Uprkos činjenici da Zakon postoji od 2018. godine, Pravilnik o programu promocije dobrovoljnog davalaštva ljudskih organa donet je tek u septembru 2025., i još uvek nema informacija o njegovoj primeni ni planu aktivnosti.

Predlog teksta nacrta Zakona o presađivanju ljudskih organa, koji su pravni eksperti u ime pacijenata dostavili Ministarstvu zdravlja – a kojim se predviđa proširenje mogućnosti za žive donore i uvođenje prava građana da se izjasne o svojoj volji da budu ili ne budu donori – Ministarstvo zdravlja nije prihvatilo, niti je dostavilo obrazloženje o razlozima odbijanja. Zbog takvih ograničenja, pacijenti koji imaju živog donora često su prinuđeni da sakupljaju sredstva i transplantaciju obavljaju u inostranstvu.

Međunarodne preporuke jasno ukazuju na rešenja

Izveštaj Newsletter Transplant 2024 između ostalog preporučuje uspostavljanje nacionalnih registara u koje bi građani mogli da unesu svoje odluke o postmortalnom doniranju organa, a kojima bi zdravstveni radnici imali pristup prilikom razgovora sa porodicama.

Iveštaj se referiše i na prioritete Svetske zdravstvene organizacije (SZO), potvrđenim u Rezoluciji WHA78.6, usvojenoj 27. maja 2025. godine – koja je takođe među ključnim međunarodnim preporukama.

Njome se države pozivaju da:

• integrišu prevenciju i lečenje hronične bubrežne bolesti (HBB) u zdravstvene politike;
• obezbede kvalitetnu i održivu negu;
• jačaju istraživanje, javnu svest i međunarodnu saradnju.

SZO ovom rezolucijom povezuje zdravlje bubrega i transplantaciju kao deo istog lanca lečenja — od prevencije i rane dijagnostike, preko dijalize, do presađivanja — i obavezuje se da podrži države članice u sprovođenju ovih ciljeva.

Pacijentski glas u Evropi – i dalje bez odjeka kod kuće

Udruženje „Donorstvo je herojstvo“ učestvovalo je prošle nedelje na Godišnjoj skupštini Evropske federacije bubrežnih pacijenata (EKPF) u Milanu, zajedno sa više od 20 organizacija iz Evrope. Skup je okupio rekordan broj učesnika i bio posvećen planiranju zajedničkih inicijativa za 2026. godinu: “Nažalost, i ove godine morali smo da potvrdimo da u Srbiji i dalje nema novih lekova za bubrežne pacijente, ni onih koji bi mogli da odlože dijalizu, ni savremenih terapija za one koji su već na njoj.  Pacijenti su i dalje suočeni sa ograničenom slobodom kretanja, dok je 40 dece na hroničnom programu dijalize – najviše do sada. Transplantacije i dalje protiču bez jasne strategije i podrške sistema.”

„Bela knjiga o hroničnoj bubrežnoj bolesti“ – inicijativa koju donosioci odluka ignorišu

Pre dve godine, u saradnji sa organizacijama iz mreže SEEN Transplant, predstavili smo dokument „Belа knjigа o hroničnoj bubrežnoj bolesti“, koji su podržali pacijenti iz sedam zemalja jugoistočne Evrope. Dokument sadrži konkretne preporuke za prevenciju, dijagnostiku i lečenje HBB.

O svim ovim problemima više puta smo razgovarali sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom, nekadašnjim premijerom Milošem Vučevićem, kao i sa Sanjom Radojević Škodrić, direktorkom Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i dr Vericom Lazić, savetnicom za zdravlje predsednika države Aleksandra Vučića.

Sa problemima smo upoznali i premijera prof. dr Đuru Macutu, preko njegovog bivšeg šefa kabineta Miloša Anđića, a potom smo iste predloge i dokumenta dostavili i njegovom novom šefu kabineta, dr Nenadu Đorđeviću. Nažalost, uprkos svim tim razgovorima, ništa se suštinski nije promenilo.

ZAHTEVI

Udruženje „Donorstvo je herojstvo“ poziva nadležne institucije Republike Srbije da, u interesu građana i pacijenata koji čekaju transplantaciju, konačno preduzmu konkretne i odgovorne korake, i to:

1. Hitno usvoje novi Zakon o presađivanju organa, otklone postojeće neustavne odredbe i u zakon ugrade obavezu formiranja nacionalnog registra izjašnjenja građana o doniranju organa;
2. Prošire mogućnost za žive donore, u skladu sa evropskom praksom, kako bi transplantacija bila dostupna i osobama koje imaju srodnike izvan trećeg stepena rodbinstva;
3. Omoguće slobodno kretanje i adekvatnu podršku pacijentima na dijalizi i nakon transplantacije, bez administrativnih i finansijskih prepreka;
4. Obezbede stabilnu podršku donor bolnicama i transplantacionim centrima, kroz jasne protokole, standarde i sistem odgovornosti;
5. Uvedu savremene lekove i terapije za pacijente sa hroničnom bubrežnom bolešću u svim fazama lečenja – predijalizi, dijalizi i transplantaciji;
6. Uključe pacijente i njihove organizacije u proces odlučivanja i izradu zdravstvenih politika, u skladu sa evropskim principima participativnog upravljanja u zdravstvu.