Ministarstvo zdravlja je obavestilo javnost o još jednom povratku iz inostranstva manje grupe zdravstvenih radnika i njihovom zapošljavanju u zdravstvenim ustanovama u Srbiji.

Ministarstvo je navelo da je šestoro medicinskih sestara i tehničara, kojima je objavilo i imena, dobilo ugovore o radu u ustanovama u Gnjilanu, Boru, Nišu, Leskovcu, Novom Pazaru i Novom Sadu, nakon što su se vratili iz Švedske, Nemačke i Kanade, piše Danas.

U ovakvoj „samohvali“, objavljenoj juče, 14. februara, Ministarstvo ocenjuje da se „nastavlja trend povratka medicinskog kadra u domaći zdravstveni sistem“.

„Kroz programe Kancelarije za saradnju sa dijasporom do sada se u Srbiju vratilo blizu 300 zdravstvenih radnika, što predstavlja značajan doprinos jačanju kadrovskih kapaciteta zdravstvenog sistema“, navodi se u saopštenju.

„Ministarstvo zdravlja ostaje posvećeno unapređenju uslova rada, modernizaciji zdravstvenih ustanova i povezivanju sa stručnjacima u inostranstvu, sa ciljem daljeg razvoja stabilnog i održivog zdravstvenog sistema“, zaključuje se.

Zoran Ilić (UGS „Nezavisnost“): Povratak na kašičicu, ne piše nam se ništa ružičasto

Zoran Ilić, predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“ i zamenik predsednice UGS „Nezavisnost“, kaže da Srbija, prema standardima Evropske unije, zaostaje i po broju lekara i po broju srednjeg medicinskog kadra.

Odlazak zdravstvenih radnika u inostranstvo „nije nova stvar“, kaže, podsećajući da je samo Nemačka, pre epidemije korone, tražila milion zdravstvenih radnika.

„Osnovni razlog za njihov odlazak iz naših zdravstvenih ustanova je socijalni status, odnosno uslovi u kojima se živi, stanuje ili napreduje, zatim stremljenje ka većim gradovima, a na trećem mestu su plate, koje su zaista niske. Prema našim projekcijama, plate medicinskih sestara za 2025. godinu trebalo bi da budu oko 1400- 1500 evra, sa njima bi moglo da se živi, i ostane u Srbiji“, kaže Ilić za Danas.

On kaže da u inostranstvo više odlazi srednji medicinski kadar nego lekari.

„Jedan od razloga je i što još uvek ovom kadru nisu priznate visoke strukovne škole, i obezbeđena takva radna mesta i plate, mada deset godina pričamo da to treba da se uradi. I u Evropi srednji medicinski kadar kome nije priznata visoka strukovna škola teže nalazi posao“, kaže Ilić.

Prema njegovim rečima, ukoliko se ovakvi trendovi nastave, „ne piše nam se ništa ružičasto“.

„Ministarstvo se hvali povratkom, a to je povratak ’na kašičicu‘“, kaže on.

Dr Dragan Milić: Egzodus najboljih lekara koji se praktično proteruju

Direktor niške Klinike za kardiohirurgiju dr Dragan Milić ocenjuje da Srbiji postoji „egzodus“ lekara i drugih zdravstvenih radnika, a da oni ne odlaze samo zbog većih plata i boljih uslova rada, već i zbog političkih pritisaka, mobinga i korupcije.

Kao primer navodi niški Univerzitetski klinički centar, koji „sve češće napuštaju najbolji lekari“, i dolaze u inostranstvo ili u privatnu praksu, što bitno smanjuje kvalitet zdravstvene usluge u toj ustanovi.

„Dva najsvežija i najeklatantnija primera ovog stručnog potonuća u UKC Niš, u poslednjih nekoliko nedelja, jesu odlazak dr Nenada Božinovića i dr Maje Jocić. Dr Nenad Božinović, jedan od najboljih interventnih kardiologa u Evropi, jedini koji je radio CTO procedure u Nišu i jedan od 20 svetskih stručnjaka koji to umeju da rade, dao je otkaz nakon neviđenih pritisaka kojima je bio izložen u UKC Niš. Dr Maja Jocić, radiolog, deo transplantacionog tima u UKC Niš, doktorka koja je edukovana za čitanje magneta srca, besprekorna u postavljanju dijagnoza, takođe je dala otkaz i otišla u inostranstvo. Ogroman i nemerljiv gubitak pre svega za pacijente. Ovakvi stručnjaci se neguju svuda u svetu, a u Nišu i Srbiji se proteruju…“, kaže dr Milić, koji je i predsednik istoimene Grupe građana i Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES).

UKC Niš su napustili i kardiolog dr Mirko Krstić, tako da sada pejsmejkere ugrađuju samo tri lekara, radiolog Nikola Laban, hirurg Slobodan Jovanović, anesteziolog Dejan Novaković…, dodaje on.

„Za ovakvo stanje odgovoran je ne samo UKC Niš već i Medicinski fakultet jer ovi najstručniji lekari nemaju šansu za akademsko napredovanje. Ono je rezervisano samo za pripadnike rojalističkih- partijskih- porodica. Takve razmere zloupotrebe i nepotizma teško da su zabeleženi igde u svetu… Ko će nas lečiti? Oni bez diploma, neškolovani ili oni koji su završili večernje kurseve i kupili diplome?“, pita dr Milić.

Koliko ih je otišlo?

Prema dostupnim podacima, u proteklih 20 godina iz Srbije je otišlo više od 10.000 lekara, a procena je da ih godišnje ode od 800 do 900.

Sindikat lekara i farmaceuta je objavio da je u poslednjih deset godina Srbiju napustilo više od 6.000 lekara, a da godišnje ode između 200 i 700 lekara i 100 do 1.500 medicinskih sestara i tehničara.

U Glasniku Lekarske komore Srbije (LKS) objavljen je Izveštaj za 2025. godinu, u kojem se navodi da je LKS u tom periodu izdala 398 potvrda o dobroj praksi (Certificate of Good Standing), koje lekari najčešće traže zbog odlaska na rad u inostranstvo. Ispis iz imenika članova Lekarske komore Srbije zatražilo je 187 lekara, koji su promenili mesto boravka, ali nije navedeno zbog čega.

Komora medicinskih sestara i zdravstvenih teničara Srbije u svom izveštaju za prošlu godinu nije navela koliko je potvrda izdato za odlazak ove kategorije zdravstvenih radnika iz Srbije. Objavila je da je u tom periodu ispisano 299 članova, ali bez preciziranja razloga, kao i da je za 3684 člana istekao rok važenja licence bez podnetog zahteva za obnavljanje.

Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ je objavio da Srbiji nedostaje više od 4.000 medicinskih sestara i oko 1.000 lekara specijalista, posebno anesteziologa, radiologa i urgentnih internista. Nezvanične procene su, međutim, značajno veće.

U zdravstvenim ustanovama u Srbiji, jedan lekar u proseku leči gotovo 400 ljudi, dok je u zemljama Evropske Unije (EU) taj broj skoro duplo manji. Evropski normativ je 750 sestara na 100.000 stanovnika, a Srbija ih ima oko 600.

Ministarstvo zdravlja: U prošloj godini je bilo deficitarno čak 47 oblasti medicine

Ministarstvo zdravlja je objavilo odluku u kojoj je navedeno 49 oblasti medicine i dentalne medicine koje su deficitarne na teritoriji Republike Srbije u 2025. godini.

Odluku je potpisao ministar Lončar.

U oblasti medicine su deficitarni: 1. interna medicina, 2. internistička onkologija, 3. infektologija, 4. pedijatrija, 5. neurologija, 6. psihijatrija, 7. dečija neurologija, 8. dečija i adolescentna psihijatrija, 9. ginekologija i akušerstvo, 10. opšta hirurgija, 11. abdominalna hirurgija, 12. vaskularna hirurgija, 13. grudna hirurgija, 14. ortopetska hirurgija i traumatologija, 15. dečija hirurgija, 16. neurohirurgija, 17. plastična, rekonstruktivna i estetska hirurgija, 18. maksilofacijalna hirurgija, 19. urologija, 20. kardiohirurgija, 21. urgentna medicina, 22. anesteziologija, reanimatologija i intenzivna terapija, 23. otorinolaringologija, 24. oftamologija, 25. dermatovenerologija, 26. fizikalna medicina i rehabilitacija, 27. opšta medicina, 28. medicina rada, 29. radiologija, 30. radijaciona onkologija, 31. nuklearna medicina, 32. patologija, 33. sudska medicina, 34. medicinska mikrobiologija, 35. klinička biohemija, 36. klinička farmakologija, 37. laboratorijska medicina, 38. imunologija, 39. javno zdravlje, 40. higijena, 41. epidemiologija, 42. socijalna medicina, 43. sportska medicina, 44. transfuzijska medicina, 45. vazduhoplovna medicina, 46. medicinska statistika i informatika, 47. palijativna medicina.

U oblasti dentalne medicine deficitarni su: 1. preventivna i dečja stomatologija, 2. ortopedija vilica.

Ceo tekst možete pročitati ovde.