Dok se u Leskovcu, kao uostalom i svuda u Srbiji, smenjuju nepotizam i partokratija pri zapošljavanju i postavljanju na direktorska mesta, dok se „igra šah“ kod formiranja Upravnih i Nadzornih odbora i imenovanja direktora kojima su jedine kvalifikacije i kompetencije, očigledno dovoljne i jedine potrebne, njihova lojalnost i bliskost sa vrhom SNS-a, „obični“ gradjani Leskovca, bez malopre pomenutih kompetencija, svakodnevno „uživaju u plodovima“ njihove nestručnosti i nemara.

Ovo je saopštio Gradski odbor SRCE iz Leskovca, čije saopštenje i u nastavku prenosimo u celini.

Gde god živeli, ili radili (pod uslovom da imaju  sreću da rade), problemi Leskovčana su isti.

Počevši od toga što ih, čim kroče u radni dan, sačekaju neasfaltirane ulice i trotoari, kojima polaze, prolaze ili dolaze na posao, čak i u najužem centru grada.

Naravno, usput treba ostaviti dete u neki od državnih ili privatnih vrtića, ukoliko ste imali sreću ili našli vezu, jer je dece mnogo a mesta u vrtićima premalo, čak i uprkos činjenici da se poslednjih 10 godina iselilo oko 20000 ljudi iz grada, naravno onih najmladjih, u najproduktivnijim godinama.

Ukoliko vam je potrebno da negde usput svratite i završite neki posao, naravno da ćete imati muku da nadjete mesto za parkiranje, jer zgrade u centru niču kao pečurke posle kiše ali njih je isplativo graditi za razliku od parkinga.

Ista ta kiša donosi gradjanima brojne probleme jer prepuna kanalizacija i nepočišćene šahte za atmosfersku vodu  posle svake malo obilnije padavine, prave od Leskovca „malu Veneciju“.

Kad u jesenjim, ranim popodnevnim časovima krenete kućama, potrebne su vam gas maske, da biste mogli da dišete, jer je zagađen vazduh, tzv. smog, zaštitni znak  našeg grada uglavnom preko cele godine, a naročito zimi, kada se koncentracija štetnih materija povećava paljenjem kablova u pojedinim naseljima.

A, iste one ulice i trotoari puni rupa, uveče dodatno postaju nebezbedni zbog lošeg osvetljenja i pasa lutalica koji vrebaju na svakom koraku, iako za rešavanje svih ovih i ostalih komunalnih problema izdvajamo popriličnu sumu novca, eto, sada i preko najnovijeg poskupljenja poreza. I, to je uglavnom sve.

Pod uslovom da si zdrav.

Ako nisi, onda je naravno jedini problem, u svakom slučaju i najvažniji, zdravlje, odnosno kako ga povratiti, s obzirom da je nedostatak medicinskog osoblja i lekara, sa posebnim naglaskom na stručno, i haos u bolnici čije renoviranje traje mnogo duže i košta mnogo više od predvidjenog, nešto što itekako muči gradjane Leskovca.

To su samo neki od problema sa kojima se bude i uspavljuju oni Leskovčani koji ne žive u Zlatnom dobu i koji ne nose „ružičaste naočare“, već više veruju svojim očima, ušima i novčaniku koji teško može da napuni dno potrošačke korpe, s obzirom da je Leskovac jedan od gradova sa najnižim ličnim dohotkom u Srbiji.