Na slikama koje vidite nalazi se leskovački Dom vojske. Nekada žila kucavica kulturnog života grada, biser socrealstičke arhitekture koji zrači svojom monumentalnošću. Ono što sada vidimo simbol je propadanja, nebrige, potpune društvene truleži i devastacije, navodi se u saopštenju Gradskog odbora Srbija Centar Leskovac.

Saopštenje prenosimo u celosti:

Međutim, nije uvek sve tako kao što izgleda. Iako slike kažu da se o Domu vojske niko ne brine i da se u njega ništa ne ulaže, činjenice kažu nešto drugo.

Treba pre svega reći da je Dom vojske od Ministrastva odbrane preuzeo Grad kako bi Muzičku školu „Stanislav Binički“ preselio u ovaj objekat. Naime, zgrada u kojoj se nalazi škola, vila porodice Dekleva sazidana 1927. godine, osim toga što je sada već prilično neuslovna, restitucijom je vraćena porodici Dekleva.

This slideshow requires JavaScript.

Dok pomenuta porodica pokazuje puno razumevanje i omogućava školi već drugi grejs period boravka u zgradi, Dom vojske i „radovi“ na njemu ne stoje u mestu. Njegovo ruiniranje rapidno odmiče, a što se rekonstrukcije tiče, dalje od projekta se nije odmaklo. Procenjeno je da bi za rekonstrukcju, pri čemu bi škola i grad osim samog prostora za obrazovanje, dobili i veliku koncertnu dvoranu, bilo potrebno 400 do 500 miliona dinara.

Jasno je da grad toliki novac nema i da se očekuje podrška Republike (Ministarstva kulture i Kancelarije za javna ulaganja). I stigla je, kroz projekat „Leskovac – Prestonica kulture“; Banka za razvoj Saveta Evrope daje 2,5 miliona evra, pored 10 miliona dinara koje grad sprema za realizaciju ovog projekta.

Do početka radova, za koji se ne zna još uvek kada je, potrebno je obezbeđivati objekat. Međutim, čini se  da i to imamo. Iako  na slikama tako ne izgleda, postoji informacija da nekoliko godina unazad Grad izvaja preko dva miliona dinara na godišnjem nivou za obezbeđenje ovog objekta. Da, dobro ste pročitali.

Objekat na slikama ima svoje plaćeno obezbeđenje. Bez čuvara, dnevnog ili noćnog, bez nadzornih kamera, ali sa ugovorom, po kome je do pre godinu dana firma predsednika gradske skupštine Aleksandra Đurovića bila angažovana na poslovima obezbeđenja Doma vojske.

Za to je iz gradskog budžeta bila plaćena, preko dva miliona godišnje, i to preko JKP Dom! Od pre godinu dana, ove poslove i naviku da ih jednako ne obavlja je preuzela druga firma.

Laiku je jasno da tu nisu čista posla. Naime, iznos od 2 miliona dinara jeste velika stavka za gradski budžet, ali ni izbliza dovoljna za obezbeđivanje objekta. Jer, oko 200.000 dinara sa koliko otprilike raspolaže izvršilac ugovora mesečno, jedva da je dovoljno za dva bruto minimalca. Računica, a i slike pokazuju isto. Dom vojske ne čuva niko!

Pitamo gradske vlasti da li je tačno da je čak i simbolični stub srama našeg grada koristi kako bi se dodatno “osnažile” prijateljske i koalicione firme? Zbog čega se, ako je sve transparentno i po zakonu ovo radi preko JKP Dom? Gde je obezbeđenje koje građani plaćaju?

Takođe pitamo, koliko Domova vojske u Leskovcu postoji? Koliko se fiktivnih poslova plaća konkretnim novcem poreskih obveznika? Kada maske počnu da padaju i trulež počne da se ogoljuje, ni slika ni miris propasti ne mogu predugo da se sakriju.