Ono na šta smo nažalost navikli, a što čini deo naše svakodnevnice i okružuje nas na sve strane, jesu lokali za igre na sreću, popularno ”kockarnice”. Igre na sreću nisu neubičajene ni za ovaj grad, ni svet, i regulisane su istoimenim zakonom, na koji nemamo zamerke i možemo samo da gajimo nadu da se on poštuje; da se iz tih “poslova” uredno ubire porez, da su ti lokali pozicionirani shodno propisima, da su po istom zakonu obeleženi i propisno se reklamiraju.

Ovo se navodi u saopštenju Gradskog odbor Pokret Srbija centar (SRCE), koj eprenosimo u celini:

Činjenica je da brojne studije govore o “kocki” kao o bolesti zavisnosti i da se u moderno

uređenim državama, shodno tome, na ovu pojavu upozorava, da zavisnici imaju pravo da se slobodnom voljom, od ove bolesti leče sami ili pod pritiskom razorenih porodica.

Ovo je dobaršlagvort ali ne i tema, kojom se ovog puta bavimo, kao i očita veza sa kriminalom, koja budi izvesne sumnje i pitanje da li se zakoni i propisi opisani ovim zakonom poštuju, da li nadležne inspekcije uredno i savesno vrše nadzor, i da li je ovaj, očigledno vrlo uspešan način poslovanja, prepušten samo “privilegovanim” članovima naše skromne zajednice.

Skrećemo pažnju na jednu sasvim drugu, a masovnu pojavu, koju ste mogli i sigurno jeste primetili samo šetajući gradom, a to su aparati za “dečju sreću”. Bilo da su izloženi samostalno ili u okviru lokala, a imate ih bukvalno i bez preterivanja na svakom koraku.

Lokali su otvoreni 24 sata dnevno, bez upošljenika, opremljeni samo video nadzorom, rade automatski, ubacivanjem novca, bez izdavanja fiskalnih računa i uredno su registrovani u APR- u kao fizička lica.

Pristup deci, maloletnicima se podrazumeva a ista su u mogućnosti da se sa dozvolom i novcem svojih roditelja okušaju u ovoj igri u nadi da će u prvom, drugom ili desetom pokušaju osvojiti plišanu igračku. Najčešće polovnu.

Cena jednog pokušaja kreće se  oko 50 dinara. Vlasnici ovih aparata i lokala nisu očigledno u obavezi kao gore navedeni, da na ulazu navedu 18+, slovima: OSAMNAEST PLUS, te možemo da govorimo o ovoj pojavi kao legalnom i vrlo profitabilnom preduzetničkom poduhvatu.

Aparati su shodno tome “privlačno” dizajnirani i upadljivi, često iz njih dolazi, za decu primamljiva muzika. Nekada su bili neizostavni deo vašara ili cirkusa koji su ponekand znali da banu u naš grad. Stvar je ukusa, ali sada ceo naš grad, a pitanje je da li se slična pojava dešava i u drugim gradovima, izgleda kao vašarište iliti cirkus.

Decu često kritikujemo da previše vremena provode pored računara ili na mobilnim telefonima u igricama, koje po mnogim naučnim istraživanjima stvaraju zavisnost, a sa tom namerom su i dizajnirane, i da više vremena treba da provode na otvorenom. A šta ih čeka na ulici?!

U vezi sa tim postavljamo nekoliko pitanja:

Da li ovu pojavu možemo da posmatramo kao dečju “igru na sreću”, dečju kocku? Jer, teško da je reč o veštini.

Da li su igračke, koje deca možda u nekom pokušaju i osvoje kao nagradu, prošle standardne kontrole kvaliteta, te da li su zdrave?

Koliko je novca u proseku potrebno da roditelji izdvoje na putu do “dobitka” jedne igračke i da li je to stvar “sreće”?

I, naposletku – da li je to stvaranje navike i uvod u “zrelu” kocku?

Kao mladi ljudi često smo u kući mogli da čujemo rečenicu “tako se počinje” a odnosila se i na mnogo ozbiljnije stvari, te apelujemo na roditelje da sami o ovoj pojavi razmisle, budući da su u “procepu” zakona i propisa ostavljeni samo sopstvenoj dobroj proceni.

Od ljudi koji vode ovaj grad zahtevamo odgovor na pitanje da li i zašto ova pojava nije

podvedena pod iste zakone i propise koje regulišu rad kockarnica “za punoletne”, budući da se radi, očigledno, o vrlo sličnoj pojavi.

Zašto je ovo u vrlo kratkom periodu postao siguran izvor zarade za mnoge preduzetnike ili za samo, ponovićemo još jednom, nekolicinu “privilegovanih”?

Sa žalošću možemo da konstatujemo činjenicu da je Leskovac, nekada poznat kao grad uspešnih privatnih preuzetnika danas zarobljen u neprekinutom lancu malih biznisa, poput kockarnica, menjačnica, sekndhend šop-a… i ponavljamo niz, a iz njihovih usta možemo da slušamo velike reči o izdvajanjima i podsticajima za razvoj novih biznisa i ideja, pomoći mladim ljudima u samozapošljavanju i podršci novim, a originalnima idejama, i zašto su ista, u senci ovakvih “sigurnih” biznisa u startu osuđena na propast, a postojeći pred kolapsom.

Naposletku, da li se briga o deci, ovekovečena slavnim predizbornim sloganom “Za našu decu” svodi na ove sadržaje ili se, u svetlu brojnih podela u koje svakodnevno guraju građane i celo društvo, našao još jedan od načina da podelimo i naše najmlađe, na “našu” i “vašu” decu i na čijim slabostima će se vrlo lepo zarađivati?!

Gradski odbor SRCE Srbija Centar Leskovac