Ovih dana je na gradskim portalima osvanula vest da se Leskovac našao na listi „Evropski gradovi i regioni budućnosti 2025“, britanskog Financial Timesa. I to na četvrtom mestu liste mikro gradova, prema efikasnosti troškova, piše u saopštenju GroO Leskovac, kojeg i u nastavku prenosimo u celini.

S obzirom da je publikacija deo jednog od najprestižnijih međunarodnih poslovnih časopisa, sa najvećom reputacijom u svetu biznisa, ovo bi mogla da bude „WOW“ vest. A da li jeste?

I da li je pad sa prvog mesta te liste na kome smo bili prošle godine, posledica nedovoljno „uloženog“ novca u PR grada ili smanjeno zanimanje gradskih vlasti za održavanje kompetencija koje su ga „dovele“ na tako visoko mesto, sa bombastičnom titulom.
Ako pitate građane Leskovca, teško da bi neko mogao da svoj grad nazove „gradom budućnosti“. A šta bi jednog stranca moglo da privuče da živi u ovom gradu ili investira u njega? S obzirom da je visoko mesto na listi renomiranog časopisa dobio zbog razvijene tekstilne industrije i infrastrukture u toj oblasti, pitamo se da li su FT-u dostavljeni podaci iz 2024. godine ili su se držali onih s kraja XIX i početka XX veka, kada se Leskovac našao među četiri grada u Evropi, za koje se vezuje termin “Mančester“.

Da li kad kažu infrastruktura, misle na stare dimnjake fabrika iz tog vremena i sačuvane mašine u Narodnom muzeju i tekstilnom muzeju u selu Strojkovcu, jedinom u Srbiji, gde je sve počelo?

O tome, kolika je perspektiva ove grane industrije kod nas, govori i broj učenika Srednje škole za tekstil i dizajn i Visoko tehnološko–umetničke škole, kao i broj onih učenika koji upisuju Tehnološki fakultet i Hemijsko-tehnološku školu, jer, nažalost, pored tekstilne industrije koju više nemamo, takođe više nemamo ni hemijsku industriju.
Možda bi investitori mogli i da nađu radnike za svoje fabrike, jer sve više subvencijama „nahranjenih“ fabrika odlazi iz grada, ostavljajući novima da eksploatišu siromašne građane kao jeftinu radnu snagu, što ne govori o razvoju grada, već, naprotiv, socijalnom statusu jednog od najsiromašnijih gradova u Srbiji.

A kad biste pitali neke Evropljane šta bi im od budućnosti bilo najprivlačnije u gradu budućnosti, ne znam za šta bi se pre utrkivali…Da li bi im pre bilo zanimljivo što ne mogu godinama da nađu posao nakon završetka škole, u stvari, dok ne izvade člansku kartu „napredne stranke“, gde bi takođe, bačeni u “Arenu“ morali da se nauče “gladijatorskim veštinama“; ili mizerne plate jedva dovoljne da prehrane porodicu; uslovi rada s početka kapitalizma i osionost malih-velikih gazdi; možda to što bi se ponovo učili da dišu, ovog puta jedan vazduh koji ima “ukus, miris i boju“.

Mislim da bi ih brzo prošla želja za avanturizmom i da bi “glavom bez obzira“ pobegli od grada budućnosti i ostavili ga da bez njih efikasno troši. A nama , naviklima da u takvom “blještavilu“ živimo, ostalo bi da tako naviknuti “uživamo“ u nakaradnostima našeg sistema-da umesto koncertne dvorane i sređene bolnice svi gledamo “Dubočicu“ kako se bezuspešno batrga za svoj opstanak, dok se čeka odgovor tužilaštva u slučaju dokazanog nameštanja utakmica.

I da posmatramo novu sezonu rialitija zvanog „Do svega ovoga ne bi došlo da je Perica otišao pravo u policiju“ (barem ne bi njega hapsili više puta) i ispratimo koji gradonačelnikov najbliži saradnik, kum ili pobratim, će biti uhapšen u novoj sezoni.
Jer, ovde je sve vidljivo i izvesno sem svetle budućnosti.

Jer, da je tako, ne bi ovaj, nekada drugi grad po razvoju, posle Beograda, ostao bez 20000 stanovnika u poslednjoj deceniji.
Otišli negde u svet, da traže bolju budućnost.

Šta mislite, da li bilo ko iole razuman razume „svetlu budućnost“, u okrilju tame, ogrnute ruhom korupcije, kriminala i prevara?
Smeši nam se svetla budućnost, plače od smeha, a ako se uskoro ne probudumo i rasvestimo, ugušiće se.