U zapadnom svetu, kada misliš da se neke stvari ne dešavaju u zemljama sa bogatom industrijom sa velikim budžetom… pa, dešavaju se i to isto kao i kod nas u Srbiji. Jer i ovu zemlju čine ljudska bića koja nisu imuna i koja su podložna svemu kao svuda u svetu, bila ona bogata ili siromašna.

A sve je počelo tog jesenjeg marta, jer kod nas je mart jesenji mesec. Kao i ostali svet pratili smo šta se  događa u Spaniji, Italiji, Kini … naravno misleći da to nikada neće doći kod nas ali…Naša država nije uzela u mogućnost da će taj Covid-19 „doleteti“ i „doplivati“ do nas. Jer upravo tako je i došao. Putnici koji su doputovali avionom i kojima je naređeno da ostanu u hotelima, izolovani su. Sve plaćeno od državnog budžeta, ali oni su preko noći izlazili i šetali se, odlazili da vide familiju kući pa se vraćali u hotel…

Moram reći da su ti hoteli imali extra portire koji ih nisu zaustavljali. Prekookeanski putnički brod po imenu Princes koji je otplovio iz Australije kada je počela pandemija i otputovao do Azije , kada se vratio imao je zaraženu popsadu sa broda, a i putnike. Neki su nažalost umrli od dobivenog virusa.

Redovi ispred supermarketa

I onda je došlo do nestanka toalet papira. Smešno, ali je istina. Zavladala je panika, scene svađa, čak, i tuča po prodavnicma. Ono što ja nisam mogla da zamislim da će se desiti bogatoj zemlji poput Australije, desilo se. Rafovi u prodavnicama su ostali prazni, ne samo gde je bio toalet papir, već i rafovi sa mlekom, uljem, pirinčem, brašnom ali I oni sa sredstvima za higijenu I dezinfekciju. Mada su svi upozoravali da namirnica ima i naravno toalet papira, nije se moglo dokazati ljudima. Redovi su se stvarali svuda, panika je bila užasna, a onda se izdalo naređnje da od 7 ujutru mogu samo da trguju stariji i invalidi. Tražena roba nije više stizala do rafofa već je sa paleta završavala u korpama kupacama.

I to je sve trajalo u prvom „Lock up“.

Država Australija je uvela restrikciju u aprilu, a to je obuhvatilo zatvaranje svih restorana ali ne i onih koji služe brzu hranu, zatvaranje prodavnica, ali ne onih koji prodaju hranu. Tržni centri bili su pusti. Radile su apoteke, bolnice i doktorske ordinacije, ali sve je moralo da se zakaže sa proverom da nisi putovao, da nemaš temperaturu, da nisi bio u kontaktu sa nekim koji je imao Covid19.

I ponovo smo učili da ruke trba prati, da budemo na distanci od drugih, a ja lično mislim da je to dobra ideja. Svi parkovi i dečja igrališta su bila zatvorena, mnoge firme su odobrile rad od kuće, tako da je centar Melburna bio prazan.

Sva sportska takmicenja su ukinuta u celoj Australiji

Jednokratne državne pomoći

Da bi olakšali ljudima sa malim primanjima i onima što ne rade, država dodelila dve jednokratke pomoći i to Aus $750 u Maju i $750 u Avgustu. A svima koji su u radnom odnodu, a zbog zatvaranja ne mogu raditi uvedeno je job Keeper plaćanje, kao i za nezaposlene, s obzirom da se dosta firmi zatvorilo , uveli su Job seeker. Visina primanja skoro ista kao da se radi. Ovo plaćanje je do Marta 2021.godine.

I škole su bile zatvorene, a nastava se vršila preko interneta.

To prvo zatvarnje je donelo jednu dobru stvar a to da je cena petrol bila ispod $1 za litar.

Pandemija korona virusa i mere koje su preduzimane i predizimaju za njeno širenje u svetu razlikuju se samo u detaljima. I dok mi u Srbiji mislimo da nije trebalo uvoditi vanredno stanje i policijski čas, državljani Australije su bili šest meseci u izolaciji, sa zabranom kretanja I izlaska iz svojih domova, odnosno, sa nekom vrstom pasoša za prelaz iz jedne u drugu australijsku državu, sa kaznama za nenošenje maski i kršenje zabrane kretanja. I oni su imali utisak kao da su u zatvoru. I njihova bogata država davala je subvenciije, daleko veće nego Srbija. O tome kako je bilo I kako je danas, čitajte iz pera Srpkinje  Sve to p ali su sve vreme

Vikroria, gde ja živim nije imala mnogo smrtnih slučajeva, mahom su bili ljudi iz staračkih domova, a nije bilo mnogo ni zaraženih, mahom putnici koji su doputovali u Viktoriju

I onada, krajem Maja, država za državom su skidali restrikciju i supermaketi su bili puni Toilet papira ?

Mi smo bili dva meseca bez restrikcije i taman smo počeli da se vraćamo u normalan zivot kada nam je stigao drugi talas pandemije, sredinom Jula. Bio je duži, teži i sa mnogo više zaraženih. I samo je obuhvatio Viktoriju. U jednom danu je bilo cak 750 zaraženih, upoređujući sa brojem zaraženih u Srbiji, to uopšte nije bio veliki broj.

Sta je najtužnije je da su druge države u Australiji funkcionisale normalno a mi smo bili zatvoreni, granice za ulazak i izlazak su bile zatvorene. Tužno je bilo gledati kakao jedan po jedan premijer iz ostalih Australiskih drzava zabranjuje ljudima iz Viktorije ulazak u njihovu Državu.

Kućni pritvor i prazne ulice Melbourne

A mi smo ovog puta dobili striknu restrikcije: nema izlaska iz kuce osim ako si bolestan i ako ides u nabavku hrane. Možes samo da se krećeš napolju zbog rekreacije ali samo jedan sat. Ne možeš nikoga primiti kući u posetu. Kretanje je samo 5km od 8 uveče. Ako ideš kod doktoram ili na posao, moraš  imati putni nalog. Kod doktora se najaviš i ostaneš u kolima dok sestra ne dođe do tebe da ti izmeri temperaturu. Decča igrališta u parkovima su ponovo zatvorena. Za sve koji rade, država je plaćala troškove obdaništa, dečjih vrtića. Škole su i dalje bile zatvorene u Viktoriji.

Kazne za nedozvoljeno kretanje 16.00 dolara, a za nenošenje maski 200 dolara

Kupovina se isključivo vršila preko interneta i dostavljala na kućnu adresu, restorani nisu radili, sve je bilo na pick up ili doneseno na tvoju kućnu adresu. Kontakt sa drugim ljudima je sveden na minimalu ako ga je uopšte bilo. Maske su sada obavezne za sve i, naravno, kretanje je dozvoljeno od 5 ujutru do 8 uveče samo po potrebi. Uvedene su kazne za nedozvoljeno kretanje $1600AUS a za nenošenje maski $200, tu su bile i druge restrikcije. Na primer, ako ideš da radiš na gradilište mogu biti samo petoro osoba na tom gradilištu. Uvedene su kontrole na putevima na gradilištima.

Obeleženi domovi

A osobe koje su indentifikovane sa Covid-19 zabranje im je izlazak iz kuće, osim ako nisu bili teški slučajevi, koji su smeštani po bolnicama. Za osobe koje su ostajale u kući policija ili vojska im je dostavljala hranu, i na vratima su imali nalepnice sa upozorenjem da u kući ima zaraženih . Policija i vojska su obilazili one koji su bili u self izolaciji u svojim kućama i ako kojim slučajem nisu billi dostupni ,a  dešavalo se, dobili su kazne.

Za sve to vreme krizni štab i bolničko osoblje se borio sa zaraženima, a broj svakoga dana rastao kao i broj mrtvih. Krizni stab se borio i sa napadima individualaca i idiota da je, po njima, ovakva restrikcija je nezakonita i da uništava ljudska prava, čak je bilo i nekih manji ispada na ulicama. Jednu stvar sto volim u ovoj državi nema šala. Ako je u vreme pedemije izdata uredba od parlamenta a nije poštovana od strane induvidualaca ili grupe gradjana dobiješ lepo kaznu i zatvore te, pa izvoli idi demonstriraj.

Ja lično dajem punu podrško našem premijeru jer on je imao dosta tezak zadatak za ovih par meseci. A da nam nije bilo lako to vam mogu reći. Bi je to veoma težak period kada nisi mogao da viđaš svoju decu, familiju I prijatelje i da ti kretanje bude ograničeno, prvi put u životu. Ponekada sam imala osećaj da sam u zatvoru.

Sve u svemu bili smo pod restrikcijom do Novembra, 114 dana. Restrikcija je još uvedena u restorane da stolovi moraju biti udaljeni jedan od drugih, maske se moraju nositi u tržnim centrima, još su zabranjena masovna okupljana do 20 ljudi na otvorenom. Konacno za vreme Božićnih praznika možemo posećivati familiju.

I otvorene su granice izmedju nas i ostalih australiskih država

A za drzavljanje Australije koji su van zemlje, slani su specijalni avioni. Posle prve restrikcije država je apelovala da se državljani vrate, čak je plaćala i hotelski karantin jer kada uđeš u našu zemnju moraš biti 2 nedelje u self izolaciji. Sada mozes da se vratis , jer normalno državljn si, ali moraš platiti extra troškove avionskog prevoza ako ti karta ne važi i moraš sam platiti 2 nedelji self izolaciju i ako kojim slučajem nema slobodnih mesta u Melbournu, oni te šalju u grad u kome ima mestai bilo kom većem australijskom gradu o svom trošku.

Vakcina je u Martu i ja lično ću je primiti bez ikakvog razmisljana. Jer ako ne primim vakcinu neću moći putovati a isto mislim da bez vakcine neće se moći ući u Australiju.

Sada je Januar, ponovo imamo par slučajeva zaraženih ali se nadam da nećemo doći u situaciju od prošle godine.