Prirodnjaci Ivan Milošević i Stanislav Pešić Saša iz Leskovca otkrili su na planini Kukavica, nedaleko od arehološkog lokaliteta Skobaljić grad polje “Srpske aloje”, o kojoj je ranije pisano u tragovima, i svoj pronalazak prezentovali na Međunarodnom kongresu Ishrana i budućnost u Novom Sadu, što je objavlejno u Zborniku radova koji je, sa udarnim tekstom o Srpskoj aloji, poslat i Kraljevskoj britanskoj biblioteci.
Povodom ovog otkrića, u javnosti je već govorio akademik primarijus, dr.medicine Boro Mirka Vujasin, a očekivanja pronalazača su da će Srpska aloja biti i međunarodno priznata.
Za ovom lekovitom biljkom (Aloe serbica), koja je retka podvrsta Kravlje Sise (Sedum Spectabile), Ivan Milošević je dugo tragao, najviše u kanjonu Vučjanke podno Kukavice i na samoj planini.
“Mnogo truda i vremena potrošio sam i na literature, a vodilja mi je bila literatura Mr Vidaka Jovanovića, gde se u tragovima spominje Srpska aloja i planina Kukavica. Srpsku aloju sam tražio u samom kanjonu reke Vučjanke i na planini Kukavici. Mnogo puta mi je život bio ugrožen dok sam se peo na litice kanjona, ali je sve to bilo uzaludno”, priseća se za Jugmediu Milošević, po struci radiolog.
“Srpska aloja za sada ima jedinstveno stanište u Srbiji na planini Kukavici kod male varošice Vučje u Južnoj Srbiji. Drugo stanište u Evropi nije pronađeno”, tvrdi Milošević.
Jednoga dana sreća mu se osmehnula i to kada je sa drugom iz školske klupe Stanislavom Pešićem- Sašom, takođe prirodnjakom, ponovo zaputio u taj kraj.
“Posle veranja po kanjonu, seli smo da se odmorimo iznad kanjona, na samom početku puta, za stari srednjovekovni grad Nikole Skobaljića, na nadmorskoj visini do 500 metara. Slučajno sam bacio pogled na jednu vrlo neobičnu biljku. Uočio sam prve sličnosti sa Kravljom Sisom. Odjednom oko mene ugledao sam čitav jedan prostor sa istom biljkom. Nisam mogao da verujem da to može biti naša Aloja. Bila nam je, kako narod kaže, ispred nosa”, priča.
Prirodnjaci su se, dodaje, radovali kao deca, rukama grleći Srpsku aloju.
Odmah su poslati primerci akademiku Miraku Vujasinu, osnivaču Međunarodnog kongresa „Ishrana u budućnost”, koji je potvrdio da je reč upravo o Srpskoj aloji.
Inače, kako objašnjava Milošević, Srpska aloja ima izuzetnu lekovitu moć, kada je u pitanju jačanje imunobiološkog sistema i uništavanje ćelije raka u judskom organizmu. Po hemijskom sastavu i lekovitoj moći je skoro identična sa kaktusom ( Aloe vera, Aloe barbadensis).
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Zasto lepo ne kazu kod vucja planina kukavica a ne kod leskovac kako vas nije sramota
“Srpska aloja za sada ima jedinstveno stanište u Srbiji na planini Kukavici kod male varošice Vučje u Južnoj Srbiji“.
АНОНИМНИ, МОРАШ ПРВО ДА ПРОЧИТАШ ТЕКСТ, ЗАТИМ КОМЕНТАРИШИ. ШАЉЕМ ТИ ОРГИНАЛ ТЕКСТ, ГДЕ СЕ СПОМИЊЕ ВУЧЈЕ. УПОТРЕБЉАВАЈ ВЕЛИКА И МАЛА СЛОВА, ИСПАДАШ НЕПИСМЕН. ЈА МОРАМ ДА КОРИСТИМ ВЕЛИКА СЛОВА ДА БИ ТИ БОЉЕ ВИДЕО И ПРОЧИТАО.
Vučje je mesna zajednica i sastavni deo Grada Leskovca. Vučje ima mnogo prirodnih lepota i prava je vazdušna banja. Ne vidim da je Sokobanja bolja o Vučjanskog kanjona, Skobaljić-Grada i Jasičkog ravništa. Imamo svega. A nemamo ničega jer je Vučje toliko zapostavljeno da čak nema ni putnu infrastrukturu. Imamo kocku od Vučja do Leskovca staru 70 godina. I nikog nije briga. Prioroda nam daje a čovek uništava.
Вера ја се слажем са Вашим коментаром. С поштовањем, sм радиолог Иван Милошевић.