Dve trećine privrednika pozitivno ocenjuje poslovno okruženje u Srbiji navodeći da je državna uprava efikasnija nego što je bila prethodne godine.

To pokazuje istraživanje sprovedeno među 1.000 anketiranih preduzeća u zemlji, u okviru projekta „Saradnja za ekonomski razvoj“ koji finansira USAID.

„Percepcija privrede, kada je reč o poslovnom okruženju, u stalnom je pozitivnom rastu, a kada se prati period od 2011. odnosno, 2013. godine“, kaže Dragana Stanojević, zamenik direktora projekta.

„Ove godine 74 odsto privrednika smatra da je državna uprava efikasnija nego što je bila prethodne godine i oko 72 odsto ispitanika smatra da su porasli transparentnost i predvidivost“, objašnjava Stanojević za Tanjug rezultate ankete.

Rezultati, naime, pokazuju da je 65 procenata preduzeća saglasno da je došlo do poboljšanja kvaliteta dijaloga privrede i Vlade i kvaliteta debate o privrednim temama, što predstavlja poboljšanje u odnosu na 2013. godinu (44 odsto).

Preduzeća su ocenila i da je porasla mogućnost učesća privrede u reformama zakona kojima se reguliše poslovno okruženje (poboljšanje u odnosu na 2013. godinu 37 odsto)

Opšti stav privrede, kada je reč o očekivnjima za narednu godina, veoma je optimističan, pa tako oko dve trećine privrednika smatra da će imati veće prihode i da će zaposliti još ljudi naredne godine, kaže Stanojević.

Kada je reč o pozitivnim ocenama, mišljenje privrednika se popravilo i u oblastima koje ih najviše pogađaju, kao što su nameti, međutim, skoro polovina njih ipak i dalje ovo vidi kao najveći problem u poslovanju.

„U odnosu na 2013. ili 2011. godinu, parafisklani nameti se sada vide kao problem u očima 53 posto privrednika. Ti procenti su nekada bili preko 80, skoro 90 odsto“, navodi ona. Oko 45 odsto ispitanika smatra da je regulatorno okruženje suviše opterećujuće i da ih na neki način ometa i sputava da rastu brže.

Kada je u pitanju siva ekonomija ili porezi i doprinosi na rad, i dalje su to tri elementa koja vuku najviše negativnih glasova privrede. Preduzeća i dalje navode razna poreska pitanja kao faktor koji ima najnegativniji uticaj na njihovo poslovanje.

Lokalni i republički porezi, ekološki porezi, opštinski porezi, naknade za uređenje zemljišta, naknade za vode su nameti i naknade koji predstavljaju najveće opterećenje (56 odsto) za privredu.

Na pitanje šta ih je podstaklo da ograniče zapošljavanje i angažovanje radnika u poslednjih 12 meseci, ispitanici kao drugi značajan faktor (11 odsto) navode poreze i doprinose na zarade.

Ove godine, na primer, 40 odsto preduzeća se izjasnilo i da nelojalna konkurencija negativno utiče na njihovo poslovanje. Postoje određene značajne oblasti u kojima je prekinut zamah reformi odnosno u kojima je došlo do zastoja u njihovom delovanju, kažu istraživači.

Pored vraćanja na staro, kada se radi o oceni sudskih procedura, nije došlo ni do poboljšanja u sprečavanju zloupotrebe dominantnog položaja u ovom sektoru od 2016. godine.

Ipak, ove godine je došlo do značajnog smanjenja negativne percepcije postupka izvršenja sudskih presuda. U ovoj godini 19 odsto ispitanika ocenilo je ovaj postupak kao loš ili veoma loš, u poređenju sa 41 procentom kako su se izjasnili 2013. godine. Istraživanje iz godine u godinu pokazuje da se u oblasti izvora finansiranja privrede stvari ne menjaju preterano i u tom smislu nema pozitivnih trendova.

To se odnosi, kaže Stanojević, najviše na činjenicu da 81 odsto privrede i dalje koristi sopstvena sredstva za finansiranje svog rasta i razvoja. Učešće banaka u izvorima finansiranja poslovanja, na primer, palo je ove godine.

Prošle godine je iznosilo 12 procenata, dok je ta cifra, prema rezultatima ankete, sada devet odsto. Poraslo je s druge strane učešće avansa i pozajmica za poslovanje preduzeća.

Specifično za Srbiju je da većina finansijskih sredstava za privredu dolazi od komercijalnih banaka i tu lepezu proizvoda treba, smatra ona, proširiti i u smislu institucija koje mogu da pomognu finansiranje

Privrednici su u ovogodišnjoj anketi (njih 52 procenta) rekli da je nedostatak finansija nešto što im znatno koči rast i razvoj. Prosečno godišnje zaduživanje firmi u Srbiji iznosi 35.000 evra, slično kao 2017. godine

Međutim, skoro pola kompanija koje su zatražile bilo koju vrstu bankarskih proizvoda tražile su iznos manji od 25.000 evra. Od 2013. godine gotovo da nije bilo promena u procentu firmi koje se bave izvozom, a njih je oko 25 odsto.

Kada je reč o pitanjima vezanim za digitalnu ekonomiju i prisustvu privrede na internetu, bilo preko veb stranice ili kroz veb šop, oko 60 posto ispitanika smatra da je to nešto što će biti bitno ili je bitno za Srbiju, ali svega njih 12 odsto je zaista prisutno na internetu. „I to je prostor koji treba popunjavati brzo i snažno“, zaključuje Stanojević.