Gubitak prirodnog zuba je gotovo neminovnost i svako od nas će se najverovatnije u nekom trenutku susresti sa ovim problemom. Do gubitka zuba može doći iz brojnih razloga, uključujući infekciju zuba ili desni, ili kao posledica traume, udarca ili pada.

Kada do toga dođe, postoji nekoliko opcija za nadoknadu, a nadoknada izgubljenog zuba se toplo preporučuje, jer gubitak zuba nije samo estetski, već i funkcionalni problem koji dovodi do gubitka zubne kosti i povećanog opterećivanja drugih zuba, kao i otvaranje prostora za pomeranje preostalih prirodnih zuba.

Imajući to u vidu, logično je da se zapitate koje su opcije za nadoknadu nedostajućeg zuba i koja je opcija najbolja.

Pacijentima su na raspolaganju dve opcije:

1. Zubni implant
2. Zubni most

U nastavku ćemo objasniti šta koje rešenje podrazumeva, a na kraju objasniti njihove sličnosti i razlike.

Zubni implanti

Nema sumnje da su zubni implanti najbolji način za nadoknadu izgubljenog zuba.

Reč je zapravo o titanijunskoj veštačkoj zameni za prirodni koren zuba, koji se hirurški ugra​​đuje u viličnu kost pacijenta. 

Titanijum je izuzetno dugotrajan materijal, koji je organizam jako dobro prihvata i koji ne izaziva alergijske reakcije, i ove karakteristike čine ga biokompatibilnim materijalom.

Period od ugradnje implanta do potpunog zarastanja traje od tri do šest meseci, nakon čega implant u potpunosti preuzima ulogu zubnog korena.

Veliki broj proizvođača daje doživotnu garanciju na zubni implant, uz redovne kontrole stomatologa kako bi se sprečila pojava infekcija koje će ugroziti implant.

Implant nije vidljiv, budući da je ugrađen u zubnu kost. Vidljiv deo implanta je zapravo zubna krunica, koja se izra​​đuje na osnovu otiska zuba pacijenta, i svojim izgledom u potpunosti odgovara prirodnom zubu pacijenta koji zamenjuje.

Zubni most

Zubni most zapravo je niz od više zubnih krunica, koji je fiksiran za okolone prirodne zube pacijenta, dok središnji deo mosta bukvalno premošćuje prostor nedostajućeg zuba.

Važno je napomenuti da zubni most može da nadoknadi najviše dva nedostajuća zuba. Sve više od toga nije izvodljivo jer nije moguće obezbediti dovoljnu stabilnost i čvrstoću konstrukcije, pa bi lako došlo do loma i otkaza mosta.

Ugradnja zubnog mosta podrazumeva brušenje po jednog okolnog zuba sa svake strane regije koju je potrebno premostiti, kako bi noseće krunice mogle biti fiksirane za njih. 

Potrebno je izbrusiti samo spoljašnji deo zuba, u debljini od jednog do dva milimetra, a samo brušenje obavlja se u lokalnoj anesteziji.

Zaključak: Implant ili most?

Kada je reč o optimalnom rešenju, gotovo da su sve prednosti na strani zubnih implanata koji pružaju znatno veću stabilnost samim tim što implant ima potporu u vidu zubne kosti.

Osim toga, implant kasnije može biti iskorišćen za nošenje i drugih protetskih radova i pomoći prilikom nadoknade okolnih zuba.

Implanti takođe ne zahtevaju brušenje zdravih okolnih zuba, kao što je to slučaj sa zubnim mostovima.

Prednost zubnog mosta pre sve ogleda se u nižoj ceni, pa je samim tim pristupačniji većem broju pacijenata.

Iako zahteva brušenje zuba, ugradnja mosta je drastično brži i manje invanzivan tretman od hirurške ugradnje implanta.

Kada je reč o dugotrajnosti, i ovde je zubni implant u prednosti, sa prosečnim životnim vekom od preko 10 godina, dok je prosečni životni vek mosta veći od pet godina.

Treba napomenuti da oba rešenja mogu trajati i znatno duže ukoliko se o njima vodi računa i ukoliko se redovno kontroliš stanje zuba i usta kako bi se sprečile bilo kakve infekcije.