Uprkos kontroverzama i raznolikim stavovima, građani Leskovca su jasno izneli svoje mišljenje o obaveznim vojnim rokom, pokazuje nedavno sprovedena anketa na Jugmedii.
Anketa, koja je obuhvatila širok spektar pitanja o podršci obaveznom vojnom roku, značaju vojnog roka za društvo, kao i ličnim stavovima i iskustvima, pružila je dublji uvid u stavove građana.
Rezultati ankete o podršci vraćanju obaveznog vojnog roka pokazali su gotovo izjednačene brojke, sa 47,7 posto za i 50 posto protiv, dok je 2,3 posto ostalo neodlučno.
Kada je u pitanju značaj vojnog roka za društvo, 38 posto ispitanika ga smatra veoma važnim, dok je 24,4 posto ocenilo da je potpuno nevažan.
Ova raznolikost stavova ilustruje kompleksnost mišljenja u vezi sa ovom temom.
Patriotski duh i odgovornost prema društvu takođe su bili predmet rasprave.
Dok je 42,2 posto ispitanika smatralo da obavezno vojno služenje doprinosi jačanju ovih vrednosti, 50,4 posto je izrazilo suprotan stav.
Analiza ličnih stavova prema vojnim obavezama pokazala je da 45,3 posto ispitanika ima pozitivan stav, dok je 19,4 posto izrazilo negativan stav. Ostali ispitanici ostali su neutralni.
Istraživanje je takođe istražilo percepciju koristi obaveznog vojnog roka, pri čemu je većina ispitanika istakla razvoj discipline (63 posto) i odgovornosti (58 posto) kao glavne prednosti.
U pogledu ravnopravnosti vojnog roka za muškarce i žene, 64% posto ispitanika se izjasnilo protiv, dok je 22,5 posto podržalo ovu ideju.
Ovi rezultati pružaju bogat materijal za dalju diskusiju i donošenje odluka u vezi sa vojnim obavezama u društvu. Dok neki ističu koristi vojnog roka za jačanje discipline i odgovornosti, drugi smatraju da je obavezan vojni rok zastarela i nepotrebna praksa.
Iako je jasno da postoji širok spektar stavova među građanima Leskovca, istraživanje je pokazalo da ova tema i dalje izaziva strastvene rasprave i otvara važna pitanja o ulozi vojnog roka u savremenom društvu.
Lične razloge podrške ili protivljenja obaveznog vojnog roka pogledajte u galeriji fotografija ispod teksta:
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Sirotinja je uvek vojsku i policiju smatrala za mogućnost uhlebljenje a i većina koji su služili vojsku u bivšoj JNA smatraju da je to ispravno bilo jer si tada postajao zreo i sposoban za brak i rad.Još jedno uvreženo razmišljanje jer to nije istina a narod koji ima vojničku istoriju drugo i nezna pa mu je to normalno.Samo je glupost neograničena a kada je neko glup on i ne može da stvori sredinu u kojoj će većina biti zadovoljna već opšte poznatom otimačinom i pritiscima stvara mali broj multi milionera pa čak i milijardera jer ko nema u glavi nema ni u džepu kako se kod nas kaže samo što su ovi to podigli na bahati i neotesani način kvazi patriotizma i borbe za bolje sutra ali njih i njima odabranima dok narod skapava.A bolje i nije ni zaslužio jer je potkupljv i licemeran a uz to i slabo pismen i nazadan.
Da bi se kasarne prodale moraju se srediti, očistiti okrečiti, promeniti inventar….to će raditi budući vojnioci.
Е овако: Ко нема осетћај одговорности да чува и брани отаџбину коју су му сатворили претци тај нема у себи ни зрно моралности, ни памети у глави, и шта очекивати од таквих људи, увек их је било и биће их. А исти ти опасно бране и чувају своју кућу и своја материјална добра и не виде, тј. неће да виде да је држава заједничка кућа свих нас (значи двоструко поступање). За њих је једина мисао да стичу што висше материјалних добара и по томе сматрају да су много паметни и мисле да имају бољи мозак од оних који промишљају о духовним стварима у које спада и историја и борбе за слободу. А колико је које од овог двога вредније па ево процените сами: Све оно што је духовно остаје заувек у мозгу а све оно зарађено па ма колико да је велико то се све протера кроз гузицу и нема га! Па ко је у праву и шта је вредније – проценит!?!
Radoslave, izgleda da si proterao godine kroz guzicu i ništa nisi naučio. O kojoj brobi za slobodu govoriš? Da li nam je sloboda ugrožena od nekoga sa strane, ili je sami ugrožavamo? Da li treba da mi nekome drugome narušavamo slobodu, kako ceo region smatra ili su svi drugi budale samo smo mi pametni? O kojim precima i njihovoj borbi ti pričaš u sadašnjosti, koja nema ama baš nikakve veze sa sadašnjoštu. Istoriju treba pamtiti i učiti je i negovati, vrednosti koje su nam naši preci ostavili, takođe treba pamtiti i poštovati ih, a ako je jedini način da se to uradi, da imamo što više oružja i da zveckamo njime, mislim da si totalno u zabludi. Naši preci su bili okruženi i prijateljima i neprijateljima, a kako je danas? Priajetlja nigde nemamo ili su jako daleko i samo prijatelji iz interesa, a neprijatelje nemamo, ali imamo okruženje koje je pripadnik iste, ali nama „neprihvatljive“ doktrine (NATO). Rusi i Kinezi su nam „prijatelji“, ali samo iz interesa. Ako u to nisi mogao da se uveriš 1999 (kada nisu mrdnuli na bombardovanje Srbije), nećešnikada shvatiti ništa. Oko nas su sve NATO zemlje i „naše“ Kosovo, koje je takođe pod NATO „okupacijom. I šta ćemo mi sa vojskom koja ne može da dobaci ni do milion vojnika u odnosu na okruženje koje može da angažuje na desetine miliona vojnika? Lako je kurč..ti se, ali je izgleda ovom narodu teško da pogleda istini u oči. Takva razmišljanja kao tvoja će nas i dalje vući na dno, jer ne možemo da shvatimo da mnogi glavni gradovi a i neki drugi u drugim zemljama imaju više stanovnika nego cela Srbija, koja ne može da dobaci ni do 6 miliona stanovnika, gde su i deca i starci i oni vojno sposobni. Tako da nama redovno služenje vojnog roka uopšte nije potrebno, nije nam potrebna nikakva velika stajaća vojska, već treba povećati plate onima koji hoće da budu profesionalni vojnici, vratiti ponovo dobrovoljno služenje vojnog roka i za to platiti onima koji se na to odluče i od njih regrutovati i prevoditi u stalnvojni sastav plaćene vojske. To je rešenje, a ne guranje naše dece u vojsku, gde će izgubiti tri meseca nizašta, jer u tom periodu ne mogu da se obuče za nišza osim da rasklopa i sastave puške i pucaju u mete. Takođe, treba vratiti o obavezu studentima, da u toku studija provedu svake godine po 15 dana na vojnoj obuci. To je taman za 4 godine, koliko traju studije 90 dana. Ja sam bio u vojsci davne 1980 godine 12+3 meseca i mogu reći da sam izgudio godinu dana od školovanja i prekinuo nešto šta mi je mnogo bitnije od pucanja i ubijanja ljudi. Sve dok budemo živeli u prošlosti i dok ne shvatimo da smo niko i ništa u svetskim razmerama i sve dok ne shvatimo da nam je obrazovanje i školovanje jedina šansa za dalji razvoj, a ne mahanje oružjem i busanjem u grudi da smo „nebeski narod“ od nase neće biti ništa, sem jednog plemena, koje misli prvo na oružje, pa tek onda na život.
Хух брте! О којој борби за слободу се говори? Мисли се о оној слободи о којој очигледно ниси научио ни у школи: о Карађорђу, Милошу Обреновићу, балканским ратовима без којих неби било ни слободне Србије у којој ти живиш, и сви ми, а ни србског народа јер бисмо начисто нестали под Турцима да није било тога – а Русси су нам помагали за време Првог устанка ратујући против Турске све док Наполеон није ударио на њих. Ето па види да ли борба предака има везе са садашњостћу? Сами угрозжавамо своју слободу ако нисмо спремни и војно да се боримо по потреби. Окретћући се само раду и стварајући богатства – па богата друштва су увек мамац за друге ако иста нису спремна на одбрану.Не можемо се борити против најјачих али ни њима се не туче стално са малима ако примете да ће исти упорно да се бране. Непријатеља немамо, а велиш ни пријатеља! То је одлична ситуација! Најбоља! Ако немаш пријатеље онда сигурно имаш непријатеље, а пријатељи нису векчни! Значи онда опет мораш бити само свој, али не тако да идеш накриво на једну ногу (нећу у војску), него на обе ноге (и да радиш и да слугжиш војску, ако доидђе невоља да се браниш у рату, а гледај да га не будне!). Слугжити војску није курчење, како ти велиш, јер ако је тако онда је бегање од војске обикчно пиздење! А они који неће у војску нек иду женама под сукње, тамо им је место – увек било и биће! Није потребно редовно служење војног рока, велиш! Ако није потребно онда војску треба начисто укинути јер ово што имамо као професионалну војску то је само техничка служба коју ће НАТО разбити ко ништа, и шта ће нам онда, е ал ако има обучен народ који ће помагати тој професионалној војски и бити средство упозорења то је нешто друго! А ми ако смо без војске, јер ето Срби неће да служе, да ли мислиш да се суседи неби дрзнули да крену и узму нешто од територија, ко то мисли тај је без памети! Три месеца у војски је ‘низашто’ велиш, и ту се слажем -треба бар 7-8 месеци, то је оно право, служио сам 18 месеци и знам. Даље, рат није пуцање и убијање људи из задовољства а што се наслућује из стила твог излагања, него је рат нужна одбрана у којој мора да се убија да неби био убијен! Нико не спори квалитетан рад, а стварање квалитетне војске није просто и пијано махање оружјем и бусање у прса већ је порука онима који твоју (насшу) спремност да се бранимо треба да схвате озбиљно. И ако неко нападне на твоју ликчну кућу хоћеш ли је бранити или нећеш, него ћеш да чекаш да то други ураде за тебе? И ако ти кућу опљачкају и нешто однесу хоћеш ли увек мислити како то да повратиш, или ћеш им опростити? И шта ћеш речитовати за Јевреје где и жене служе 2 године, немој казати то је друго, није, у основи је исто само су околности различите. Лепо је позивати само на рад и миран живот, али то је идеализам, историјана ево и садашњост на све стране то ти показује – нема мирног живота ни сигурниг рада без сигурне одбране на коју смо сви спремни, буди сигуран у то! И да закључим, и опет поновим: Сав рад без духовне садржине у коју спада и мисао о слободи, и одбрана, није ништа друго него веклно протеривање те зараде кроз гузицу (тело без мозга) на овај или онај начин. Слобода се чува човекче, она није векчна! (Поздрав!)
Ко не дође у бој на Косов, затрло се семе живота. Срећан повратак војног рока
@Иван/ Де немој и ти тим србовањем да дајеш за право Зорану. Ј. и инима, то се не решава галамом. А за ‘Срећан повратк војног рока’ се слажем, али под условом да будне 7 – 8 месеци, иначе ово 3 – 4 месеца је пишање у ветар, и ту је Зоран Ј. у праву да се за то време не могже довољно научити из војног знања; а поготову за то време не може се човек привикнути на пуни војни живот, он је у том интервалу још увек полуцивил – полувојник.