Obično je izazvana lokalnim poremećajima sluznice nosa, ali se nekad iza nje kriju i ozbiljniji zdravstveni problemi poput:

• poremećaja zgrušavanja krvi,
• hemato-onkološke bolesti,
• visok pritisak,
• povrede,
• neki sindromi itd.

Diferencijalna dijagnoza u većini slučajeva nije teška i lekari najčešće nemaju mnogo dilema oko prepoznavanja klasične epistakse u dece.

Kada krvarenje iz nosa postaje hroničan problem?

Veoma retko epistaksa postaje hroničan problem kada u velikoj meri remeti kvalitet života deteta. Tada je potrebno posegnuti i za neprijatnim metodama lečenja kao što su:

• spaljivanje krvnih sudova nosne sluzokože,
• operacija nosne pregrade,
• metode kompresije krvnih sudova nosa (prednja i zadnja tamponada)
• ili čak podvezivanje arterije carotis externa.

Kako se leči učestalo krvarenje iz nosa?

U nekim pedijatrijskim ordinacijama se danas primenjuje originalan, veoma uspešan, brz, neškodljiv i neinvazivan metod lečenja hronične epistakse. On se bazira na anti-angiogenom efektu jednog od veoma bezbednih, neškodljivih i lako dostupnih lekova .

Uspeh lečenja je kako se navodi u literaturi, gotovo 100 procentan i ubrzo nakon uvođenja terapije, krvarenje iz nosa postaje zaboravljena trauma.