Četiri godine je prošlo od prvog slučaja korona virusa u Srbiji. Dok se sporadično beleže novi slučajevi sa vrlo blagim simptomima, čini se da su oni najjači talasi kovida uzeli svoj danak. Odatle i termin „postkovid“, a u poslednje vreme i „dugi kovid“. Lekari još uvek nisu potpuno saglasni šta nam je to korona ostavila u amanet. Postoje li ožiljci u organizmu ili ne.

Marta 2020. godine zabeležen je prvi slučaj korona virus u Srbiji, a ovih dana obeležava se godišnjica Kovida 19 koji je obuhvatio ceo svet. Stopa smrtnosti je, prema poslednjim podacima, porasla za 22 odsto kod muškaraca, a za 17 kod žena.

“Postkovid je problem koji nas tek čeka“

Epidemiolog dr Zoran Radovanović rekao je da je bilo pitanje vremena kada će se javiti neka pandemija u svetu, ističući da je Srbija bila teško pogođena korona virusom pre četiri godine.

Tako tek sada, u ovom postkovid periodu, saznajemo koliko nam je korona virus urnisao telo i to saznajemo na najgori mogući način – kroz bolesti od koje sve češće oboljevamo, a dr Radovanović kaže da je to problem koji nas “tek čeka”.

– To je problem koji nas tek čeka. To je jako ozbiljno stanje koje se teško prepoznaje, ima preko 200 simptoma, malo ko se njime bavi. U poslednjoj, četvrtoj fazi, čovek je vezan za postelju. Može da ima jako teške oblike, a po nekim procenama se desi svakom trećem obolelom. Srećom, realni procenat je nešto niži – kaže on za Blic.

Epidemiolog ističe da je globalno skraćen očekivani ljudski vek za dve godine.

– Da biste shvatili razmere toga, moramo da napravimo jedno poređenje: kad bi nestao rak, svi oblici raka, prosečni ljudski vek bio bi produžen za malo više od dve godine, a kovid je učinio da se smanji za toliko. U svetu je, procenjuje se, samo 2021. godine spaseno 20 miliona ljudi zahvaljujući vakcini – istakao je doktor nedavno.

Kako je za „Blic“ objasnio dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA), nakon korone često dolazi do simptoma:

• ubrzani rad srca
• osećaj preskakanja ritma srca
• nedostatak daha
• gušenje
• malaksalost
• zamor
• sindrom hroničnog umora
• varijacije krvnog pritiska
• povećana anksioznost
• česte glavobolje i vrtoglavice

• slabljenje sluha
• pojačano znojenje

– Ako se pojave ovi simptomi mesec, dva ili duže nakon preležanog kovida, treba obavezno otići na preventivno–dijagnostički pregled i proveriti ne samo stanje i funkciju kardiovaskularnog sistema, već organizma u celini – poručuje dr Nebojša Tasić.

„Dugi kovid je posledica, a ne nova bolest“

Svetski stručnjaci su ipak u dilemi koliko je realno korona ostavila posledice koje su drugačije od nekog drugog virusa, poput gripa.

Vođa studije i zdravstveni čelnik australijske države Kvinslend dr Džon Džerard kaže da je vreme da prestanu da se koriste termini poput „dugog kovida“, jer oni impliciraju da postoji nešto jedinstveno u dugoročnim simptomima povezanih sa tim virusom.

Postoje različite definicije „dugog kovida“ ili „postkovida“, ali Svetska zdravstvena organizacija ga definiše kod ljudi koji i dalje osećaju simptome tri meseca nakon prvobitne zaraze kovid-19 infekcijom i kada ti simptomi ne mogu da budu objašnjeni alternativnom dijagnozom.

Na teritoriji grada Leskovac prvi slučaj korone registrovan je 23. marta 2020.

Nova studija obuhvatila je 5.112 odraslih ljudi sa simptomima respiratornih bolesti koji su obavili PCR test između maja i juna 2022. godine. Od njih, 2.399 bilo je pozitivno na kovid, 995 na influencu (grip) i 1.718 je bilo negativno na oba.

Godinu dana nakon testa, učesnici studije upitani su da li i dalje imaju određene simptome ili pogoršano zdravstveno stanje.

Ukupno njih 16 odsto je odgovorilo da i dalje oseća simptome, a 3,6 odsto je prijavilo osrednje do teško pogoršanje koje je ostavilo posledice na njihov svakodnevni život.

Rezultati studije, koje će Džerard predstaviti narednog meseca na Evropskom kongresu kliničke mikrobiologije i infektivnih bolesti u Barseloni, nisu otkrili nikakve dokaze da su oni koji su imali kovid-19 imali veće šanse da imaju funkcionalna ograničenja od onih koji nisu imali kovid.

Procenat onih koji su iskusili dugotrajno pogoršanje nakon infekcije kovidom-19 bio je sličan procentu ljudi koji su takođe osećali dugotrajne simptome i pogoršanje nakon influence – tri odsto naspram 3,4 odsto.

Studija je takođe obratila pažnju na specifične simptome kod pacijenata sa osrednjim i teškim pogoršanjem zdravstvenog stanja i utvrdila da je kod onih koji su imali kovid i onih koji nisu, isti procenat pacijenata (94 odsto) prijavio jedan ili više uobičajenih simptoma „dugog kovida“ – umor, moždana magla, promene u ukusu i mirisu.