Na prva dva sprata Opšte bolnice u Leskovcu, koje smo obišli, gomila kablova po plafonima ili čekaju da se rasporede, sobe za buduće pacijente su oformljenje, kao i sanitarni čvorovi, a na gradilištu oko 60 radnika. I tako je, kažu majstori, i na preostalim spratovima.

Pod po kome hodamo je ogoljen, ostao samo beton, bušan mestimično i tu se tek vidi koliko su te noseće ploče između spratova zapravo bile tanke. Bolnica je otvorena još 1974. godine, a rađena je blizu 10.

Od sredine januara 2023. godine počela je, zapravo, kompletna rekonstrukcija ove bolnice koja će koštati 32 miliona evra bez PDV. Investitor je Ministarstvo za javna ulaganja, izvođač konzorcijum na čijem čelu je novosadska firma GAT, ona koja je izgradila fudbalski stadion u gradu na Veternici, i to u rekordnom roku.

„Sve radimo po projektu. Složen je, ali snalazimo se. Rečeno je da nema odstupanja ni za milimetar“, objašnjava jedan od radnika dok čita projekat i daje upustva.

Sve sobe, a u bolnici će biti isključivo dvokrevetne i jednokrevetne, su sa sopstvenim kupatilom. Grejaće se na gas, dok će toplota u kupatilima dolaziti iz poda.

„Svaka soba imaće brzi internet i televizor, kao i SOS telefon“, dodaju radnici.

Direktor opšte bolnice Nebojša Dimitrijević objašnjava da bi kompletna rekonstrukcija trebalo da se završi za dve godine od dana kada su izvođači svih struka uvedeni u posao, a to je 17. januar 2023.godine.

U Opštoj bolnici Leskovac zaposleno je 1450 medicinara s pomoćnim osobljem.

„Šest meseci će se raditi leva strana, koja je ispraženjenja i prebačena na desnu stranu bolnice, gde se sada nalazimo i šest meseci druga strana, a onda se prelazi na salski deo, tamo gde će biti sve operacione sale, tako da sam uveren, prema onome što mi kažu članovi Nadzornog odbora, što i sam vidim, da će se ispoštovati rok od dve godine“, nada se prvi čovek bolnice, koji ima i najveću odgovornost iako novac ne ide preko bolnice već preko ministarstva.

Mnogi zidovi od cigala su ostali, ali oni čeoni sobni se prave od knaufa, debelog, sudeći makar po gomili u hodniku u koju smo zavirili. Taj knauf bio je predmet podsmeha dela opozicije i opozcione javnosti, ali i majstori i sam Dimitrijević objašnjavaju da se sada svuda radi tako.

„Tako je rađeno u Kliničkom centru Beograd, a na isti način se radi i kod nas i ja mislim da će ovo biti jedna od najlepših i najsavremnijih bolnica u Srbiji, samo da imamo malo strpljenja, posebno pacijenti jer oni najviše trpe“, moli Dimitrijević.

„Veliku pomoć imamo od gradonačelnika Leskovca, koji je lekar“.

Zbog smanjenja kreveta, povećava se broj soba, a kako smo i sami videli, ploče su slabe, pa su se oni koji su pravili projekat, prihvaćen od svih nadležnih državnih institucija, odlučili za lagani knauf.

„On je i veliki izolataor, a zidovi će zaista biti debeli“, dodaje jedan od radnika.

Trenutno se radi sistem grejanja, elektrike, gasovodne cevi se razvode, vodovodne i kanalizacione. Svi kablovi idu i po plafonu, kad se u pitanju sobe, gde će se kasnije pokriti onim spuštenim.

„A sa strane će se zatvoriti knaufom i posle toga ide ravnujući betonski sloj na podovima, pa patos, pa keramika po toaletima. I raspored će biti drukčiji, pošto više nema zajedničkih WC-a na desnoj strani. Tu će se sada naći dodatne sobe i, naravno, sobe za osoblje, kao i ranije“, objašnjva direktor bolnice.

S ponosom govori da se leskovačka bolnica za dve godine neće razlikovati i po unutrašnjosti od one Dedinje dva ili od Kliničkog centra u srpskoj prestonici.

„Jer, isti je projektant“, dodaje usput.

Novine

Kada za dve godine pacijenti uđu u renovinaru bolnici neće primetiti veliku razliku što se tiče rasporeda, jer će samo Transfuzija biti na prvom spratu sa liftom, a na drugom spratu Centralna intenzivna nega povezana sa hirurgijom, čega do sada nije bilo, Apoteka će biti u suturenu, a najveće promene pretprepeće najslabija karika u bolnici – Odeljenje uregentne medicine, ali o tome u drugom tekstu. Međutim ima i novina, budući da se jedan deo dograđuje.

„Deo koji će se dograditi su takozvani topli putevi koji povezuju operacione sale s porodilištem, na primer, tako da pacijenti neće više iz sale prolaziti kao do sada kroz hodnik, već ti tim putem ići na odeljnje i to je jedan od razloga što će rekonstrukcija salskog dela trajati godinu dana“, objašnjava Dimitrijević.

Pitamo da li rekonstrukcija obuhvata i druge zgrade sa službama u okviru bolničkog kruga? Direktor odgovara potvrdno, ali ne pominje rokove, budući da će rekonstrkucija glavne i najveće zgrade trajati dva meseca.

Šta je s drugim objektima?

„Odluka Vlade Srbije je bila rekonstrukcija Opšte bolnice, ne piše koja zgrada. Najveći zalogaj je 30.000 kvadrata glavnog objekta“. Projekat za zgradu za fizikalnu medicinu je završen, dobijena saglasnost Direkcije za imovinu i Ministarstva za javna ulaganja, ali tamo je tenutno laboratorija i transfuzija, kad to završimo krenućemo i tu zgradu da rekonstruišemo. Ostaje nam projektovanje zgrade psihijatrije, jedna zgrada je rađena, ali ima kapilarnu vlagu, druga zgrada gde su bolesti zavisnosti je najstarija zgrada koja je pravljena pedesetih godina, a viskoka zgrada je pod zaštitiom države i tu ćemo morati da radimo poseban projekat sa Zavodom za zaštitom spomenika i ostalo je grudno odeljenje koje ćemo takođe morati da radimo i tako zatvramo jednu celinu“, naglašava, dodajući da je tehnički nemoguće da sve odjednom uradi.

Pacijenti

U ovom galijamitisu, gde su sve službe smeštene u jednom bolničkom bloku, gde je izmešano osoblje, a prostor sužen, najviše, zapravo, trpe pacijenti, koji su se i ranije žalili da „ih niko ne gleda, da su neljubazni i još mnogo gore od toga.

„E, sada je ovde pravi pravcati haos. Ne dao ti bog da preskočiš bolničku sobu“, žali se Jugmedii žena koja je, ipak, operisana i oseća se dobro.

„Razumem pacijente, ali ne razumem zašto to pišu medijima, a ne dođu kod mene, generalno kod bolničkle uprave. Ipak, mi se maksimalno trudimo da zbog rekonstrukcije ne trpe pacijenti, osim što odlažemo operacije koje nisu hitne i tako ćemo raditi sve dok se ne završi glavna bolnička zgrada“, odgovara Dimitrijević.

Dodaje da i osoblje i pacijenti trpe buku, često osećaju i prašinu, da su na jednom spratu po tri službe. „Sve je istumbano, osoblje izmešano, to je period koji će trajati godinu dana, ali da izdržimo, da uradimo nešto kvalitetno. Posle 50 godina se radi temeljna rekonstrkucija“.

Gde su se izgubili poštovanje i osmeh?

„Da li su ljudi uvek ljubazni, pa nisu uvek, ali za svađu je potrebno dvoje, a svi smo mi smo osetljivi kada smo bolesni.  I lekari i drugo osoblje imaju svoje probleme. Pokušavamo da to smanjimo na najmanju moguću meru, trudimo se da ih nateramo da se pacijentima obraćaju sa osmehom, da pokažu maksimalnu posvećenost. Međutim, ni sistem kažnjavanja ne pomaže, jer odemo na sud u vezi pacijenta i izgubimo proces, jer sud je uvek na strani zaposlenog. To, ipak, zavisi i od obe strane. Mi smo takvi kakvi jesmo i narod kojeg imamo moramo da ga poštujemo“, mišljenja je.

Govoreći dalje o našem južnjačkom mentalitetu, priča da skoro svaki pacijent, ako poznaje nekog iz redova medicinara, želi da uđe preko reda na pregled, a kada to drugi čini, onda se buni.

„Ipak, u suštini, Leskovčani su dobri i vispreni ljudi, vredan narod“.

Leskovac i Niš

U razgovoru s direktorom novinar Jugmedie konstatuje da se niški lekari, tamo gde se pacijenti prebacuju na dalje lečenje, jer Niš ima Klinički centar i specijaliste koje bolnice nemaju, često podsmevaju stručnosti kolega iz Leskovca.

„U mojoj generaciji 95 posto nas koji smo se odlučili da studiramo medicinu, studirali smo u Nišu. Sadašnje generacije studiraju isključivo u Beogradu, pa neka se zapitaju svi ti koji s omalovažavanjem govore o nama, zašto je to tako? I tu ću staviti tačku. S druge strane, ja sam ponosam na činjenicu što se u Srbiji, generalno, o leskovačkoj bolnici ne priča više sa potcenjivanjem, već sa uvažavanjem. I o našim lekarima i o specijalizantima , koji se svuda ističu među mnoštvom“.

I tu završavamo razgovor o rekonstrukciji i drugim temama kojih smo se samo dotakli.

(Nastaviće se)