LESKOVAC – Čak 80 odsto leskovačkih studenata čeka da im roditelji daju novac za provod, dok se mali broj njih potrudi da na neki način zaradi pare za zabavu, priznaju nam visokoškolci.
Studenti imaju malo slobodnog vremena i „plitak džep“ da bi ga kvalitetno proveli, ali nisu spremni da se bore za promene, već pomoć očekuju od roditelja.
„Za „loš“ status studenti krive sistem, žale se na obrazovni sistem i nemogućnost zaposlenja, a smatraju da deo odgovornosti za njihov položaj snose i roditelji, iako od njih zavise„, kaže nam student Stefan Ristić koji je uspeo da ujedini svoje kolege sa svih visokoškolskih ustanova u Leskovcu i pokrene humanitarne žurke za pomoć najugroženijima.
Ipak, smatra, veliku krivicu za nezavidan položaj snose i sami studenti.
„Ne možete da očekujete da vas samo finansiraju roditelji ili babe i dede preko penzija. Trebalo bi da shvatimo da moramo da preuzmemo stvar u svoje ruke i izborimo se za svoja prava„, naglašava Ristić.
Po njegovim rečima, najveći broj leskovačkih studenata se žali na primoravanje da kupuju knjige svojih predavača kako bi uopšte mogli da polože ispit.
„Žale mi se kolege da moraju da kupe knjigu svog profesora kako bi uopšte i mogli da izađu na ispit, a ta knjiga nije jeftina i košta minimum 3.000 dinara. Ja lično na Tehnološkom fakultetu nisam imao takav primer, ali su mi se žalili studenti sa drugih visokih škola„, tvrdi.
Rezultati istraživanja „Kulturni život i potrebe studenata univerziteta u Srbiji“ koje je skoro radio srpski Zavod za proučavanje kulturnog razvitka. pokazuju da čak 70 odsto studenta nije spremno da preuzme inicijativu i angažuje se na popravljanju statusa, dok 30 odsto ispitanika nije htelo ni da odgovori na to pitanje.
Dragan Marinković
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Pa sto studiraju, kad od toga nema vajda?
A što si se ti rodio kad od tebe vajde nema?!
Jes,kad moz da sade folije. Ti si pa tatko na telci
У сваком случају циљ је човек, а не писменост. Највећи изазов је постати и бити човек.
Какви бре факултети у Лесковцу. То је само штанцовање диплома од којих највеће користи имају политичари и они који се мувају по странкама само да би се запослили. А од њихове стручности и знања нема ништа. Они не би никад завршили ни неку јачу средњу школу, а камоли факултет.
Професори тих назови факултета су посебна прича. Шта се све ту ради. А и оне у Крагујевцу никако да осуде, иако прођоше десетак година. А и ту је парадокс да су судије који их суде бивши студенти тих истих професора. Е да су само просвета и судство у питању. Где се окренеш свуда је исто. И како да не будеш оптимиста у овој земљи.