Udruženje građana „I ja se pitam“ iz Leskovca postoji već dve godine i za te dve godine, a prema rečima predsednika Upravnog odbora ovog udruženja Bratislava Stamenkovića, najponosniji su na to što su prepoznati ne samo u domaćoj, nego i u međunarodnoj javnosti.

„Na osnovu toga praktično imamo podršku od Nacionalnog instituta za demokratiju iz Vašingtona za realizaciju nekih naših aktivnosti koje slede ove godine“, istakao je Stamenković.

Pored toga, kada se osvrnu dve godine unazad najponosniji su na projekte koje su izgurali u javnim raspravama, a jedan od možda najznačajnijih projekata, kako je naglasio Stamenković, bio je projekat škole u Navalinu.

„Ta škola je bila ruinirana, mi smo stalno obilazili teren i to smo inicirali i na prošloj i na ovoj završnoj javnoj raspravi i naravno prozivali smo lokalnu samoupravu zbog čega to nije pokrenuto kad su već obećali, čak sam video da je u planu javnih nabavki bilo predviđeno 5 miliona. Međutim, to se odugovlačilo i šta se desilo, tek su počeli sa rekonstrukcijom oktobra meseca kada je već bilo kasno za neke normalne radove, ali, moram da kažem da ta škola stvarno zaslužuje pažnju jer su užasni uslovi bili u njoj“, kazao je on.

Ponosni su i na to što su, zahvaljujući njihovoj inicijativi, uspeli da škola „11. oktobar“ dobije gušeničar za decu i pojačano grejanje.

Stamenković se osvrnuo i na ogroman broj aktivnosti koje su u prethodne dve godine imali, istakavši da su neke bile vidljive javnosti, a da neke nisu ni hteli da promovišu kao što su neke humanitarne akcije pomoći.

„Jedan od naših glavnih ciljeva je povećanje transparentnosti rada organa vlasti i povećano učešće građana u procesu odlučivanja. U proteklih par godina smo imali dosta aktivnosti na tu temu, pored učešća u javnim raspravama imali smo edukacije, predavanja, rad sa građanima na terenu, obilazili smo sela, radili smo anketiranje, istraživanja na temu sa kojim se problemima građani suočavaju, koje su njihove potrebe, mogućnosti njihovog razvoja“, dodao je Stamenković.

Kazao je i da su pomogli i da se urade akcioni planovi za razvoj pojedinih zajednica a da su od ove godine, odnosno od prošle, počeli su jedan novi projekat koji se zove „Super građanin“ kao donosilac odluka i u okviru tog projekta pokrenuli neke aktivnosti.

„Pokrećemo jedan ciklus javnih debata na tu temu i radeći monitoring, primetili smo da skoro 50 posto gradova ili opština nisu ni održali javnu raspravu o budžetu što su po zakonu obavezni“, rekao je Stamenković.

Kao najbolji primer napretka u organizovanju javnih rasprava, naveo je grad Leskovac, mada, kako je naglasio, još uvek taj proces nije realizovan onako kako treba.

„To kažem zato što je javna rasprava organizovana tako da je građanima dato dovoljno vremena da mogu da iznesu svoje predloge, projekte i šta je to što treba uraditi u lokalnoj zajednici“, istakao je.

Govoreći o daljim planovima ovog udruženja, kazao je da će organizovati konferenciju maja ili juna meseca gde će pozvati sve predstavnike opština koji su zaduženi za organizovanje javnih rasprava, pozvaće i stručnjake, civilni sektor, te da će tu dati njihovo viđenje koje će biti zasnovano na priručniku koji su takođe pripremili ove godine, odnosno prošle godine, a ove godine je izašao iz štampe i taj priručnik za javne rasprave obuhvata nekoliko poglavlja, među kojima su međunarodna iskustva, principi organizovanja javne rasprave, zakonodavstvo i njihove preporuke za poboljašnje organizovanja tih javnih rasprava.

„Priručnik je jednostavan, napisan je tako da može da ga razume svako i nadamo se da će pomoći, ne samo lokalnim samouprava već i građanima, mesnim zajednicama da mogu pokrenu neke inicijative vezane za njihov razvoj“, objasnio je on.

Poručio je da će njihovo udruženje nastaviti da radi i dalje po planovima i napomenup da su ostvarili kontakt i saradnju sa velikim brojem građana, sa nekim neformalnim i formalnim grupama koje su htele da sarađuju sa njima, zbog toga što nisu htele da budu stigmatizovane već su želele da rade na razvoju svojih zajednica.

Kao jedan od velikim problema na koji su nailazili tokom ove dve godine jeste nepoverenje građana da će se njihovi predlozi uopšte uzeti u obzir i usvojiti, a drugi problem je strah od eksponiranja.

Za primer je uzeo sastanke u nekim selima, kad su hteli da naprave slike samo za njihovu arhivu fotografija, pa su ih neki ljudi zamolili da ih ne slikaju jer ne bi želeli da se vide njihova lica.

„Nas je to iznenadilo, jer prosto mi nismo politička stranka i nismo neko ko zastupa jednu ili drugu opciju, zastupamo samo interese građana i šta je to što oni treba da urade, pokrenu u svojoj zajednici da bi živeli bolje“, zaključio je Bratislav Stamenković ispred Udruženja „I ja se pitam“.