U vreme kada se organizuje na stotine sportskih turnira, a u grad donose medalje za koje niko ne zna koliki je zapravo njihov značaj, te ako se setimo da je Leskovac nekada davno imao prvoligaše poput FK Dubočica, a košarkaši Zdravlja igrali evropsku ligu, onda vam je jasno zašto ljubitelji sporta u ovom gradu stalno gunđaju i stalno nezadovoljni kompletnim stanjem.
Nedavno je Leskovac dobio fudbalski teren sa večtačkom travom i sportsku dvoranu „Partizan“, i u gradskoj i u seoskim sredinama ulaže se u sportske terene na otvorenom, i u objekte, najviše vezano za škole, tamo gde se formira sportski duh. Obećava se izgradnja kompletno novog fudbalskog stadiona…
Pa opet, fudbal nam se sveo na seosku ligu i livadske turnire, stadion Dubočice zvrji prazan… Pardon, nije prazan već pun narkomanskih igala… Košarkaši pokušavaju da vrate navijače u najčešće praznu Halu sportova, a ostali se bukvalno muče na treninzima.
“Za sport kakav imamo, izdvajanja grada su fenomenalna”, komentarisao je pre dve godine otvoreno dojučerašnji član gradskog veća zadužen upravo za sport Goran Vukadinović.
A onda svetlo na kraju tunela! Leskovački rukometaši postali srpskoligaši. U to vreme odlučujemo da odradimo anketu sa pitanjem: Šta mislte, koji sport najbolje promoviše Leskovac, a vi ste se složili da je to rukomet, koji je u međuvremenu vratio titulu superligaša.
Anketu pogledajte ispod na slici, a u nastavku teksta će naš sportski novinar Zoran Jovanović prokomentarisati njene rezultate:
Prema rezultatima ankete, rukomet je sport koji na najbolji način reprezentuje Leskovac. Imajući u vidu da, i u Srbiji, Leskovac važi za jedan od rukometnih gradova, ovaj rezultat je očekivan, pogotovo imajući u vidu da je, posle dužeg niza godina, zahvaljujući fantastičnoj sezoni RK Dubočica 54, Leskovac ponovo u grupi rukometnih superligaša. Rezultat ankete, što se mene tiče – očekivan i opravdan.
Vaterpolo i plivanje – Prema broju medalja koje osvajaju plivači na takmičenjima širom Srbije ali i u okruženju, verovatno jeste sport koji na najbolji način predstavlja Leskovac ali, imajući u vidu da je reč o takozvanom „malom sportu“ koji se malo prati, gotovo samo u porodičnim krugovima, možda je drugo mesto u anketi i nerealno. Nerealno – da, neopravdano drugo – svakako ne. S medaljama i rekordima kao dokaz tome.
Košarka – Bilo jednom jedno Zdravlje koje je igralo evropsko takmičenje (Kup Radivoja Koraća) protiv Bešiktaša iz Turske. Od tada, fali još par meseci do punoletstva. Zdravlje u sistemu vruće-hladno i od sezone do sezone, postiže rezultate takmičeći se u nižim rangovima (ove sezone 6. u Drugoj ligi, koja je treći stepen takmičenja) pa je 3. mesto u anketi prilično dobar plasman iako mora da naglasim da od svih sportova najmanje pratim leskovačku košarku, sa nadom da mi ljubitelji košarke neće zameriti na tome što treće mesto smatram iznenađenjem.
Borilačke veštine su Leskovcu podarile mnogo evropskih ali i svetskih prvaka. Leskovčanin Božidar Đermanović je pre mesec dana imenovan za selektora svih nacionalnih selekcija u kik boksu. Karatistkinja Jelena Stanojević dugogodišnja reprezentativka Srbije, porodica Šiškin i karate klub Bušido već godinama u vrhu srpskog karatea. Možda grešim, Ljubiša Šiškin nosilac crnog pojasa 8. dan, je u 65. godini aktivni trener a Vladimir, trener i internacionalni karate sudija.
Borilački sportovi, 93 glasa i 4. mesto u anketi i, što se mene tiče, voleo bih da su, bar polovina glasova, glasovi onih koji stvarno poznaju rezultate klubova borilačkih sportova iz Leskovca. Rezultat ankete – slab, jer medalje i pehari kažu drugačije.
Fudbal – Najvažnija sporedna stvar na svetu. Sport sa brojem selektora jednakim broju stanovnika. Sport u kojem svi sve znaju a koji i u Srbiji ostvaruje najslabije rezultate od svih kolektivnih sportova. Ako se to što ostvaruje može smatrati rezultatom. Posle dužeg vremena miljenik mnogih, GFK Dubočica odigrala je sezonu u Srpskoj ligi Istok. Kažu da su najteže sezone one prve po ulasku u rang. Jablanički okrug u novoj sezoni imaće pet predstavnika i, iz mog ugla, poželjno je u jednom skoncentrisati maksimalan kvalitet kako bi bio što konkurentniji u borbi za Prvu ligu. Leskovac kao grad zaslužuje i superligaša ali – ja sam kao i svi Srbi, subjektivan kad je fudbal u pitanju i u samom startu mi je dva koraka ispred ostalih. Rezultat ankete, prema rezultatima neopravdano visoko peto mesto ali neka bude i dovoljan motiv da, opet rezultatima, sledeće godine bude bar iza rukometa.
Odbojka – Za malo pa viši rang. Rad trenera Nikolića itekako se primetio ove godine i s pravom se očekuje da sledeće sezone Dubočica pređe nivo koji je ove, kvalitetom, nadmašila.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
pa na tunelcicu pise AV i dodik svetlo na kraju tunela…
Sve dok u „foteljama“ navedenih klubova (izuzetak su rukometni radnici) sede ti koji su i postigli te „sjajne“ rezultate, ne možemo očekivati da gledamo fudbalere u Super ligi, Zdravlje u KLS i slično. Politika i sport je porazna kombinacija! Izbori od pre neki dan u jednom takvom klubu su najbolji primer.. Nažalost!
Sve pohvale autoru za ovaj tekst. Cifra od 60 miliona za 114 klubova je možda velika, možda mala, sli od tih 60 miliona fudbaleri dobijaju preko polovine a rezultati su nikakvi. Ne samo u Leskovcu nego u čitavoj Srbiji. Svako selo ima fudbalski klub, neko i dva rezultati nikakvi. Leskovački fudbaleri ne zaslužuju da dobiju novac iz budžeta ni za čips a pogotovo be za nešto drugo. U kakvim uslovima treniraju mačevaoci, karatisti, džudisti, gimnastičari? Potucaju se po školskim salama dok fudbaleri imaju svoje stadione koji zvrje prazni i još treba da dobiju novi. Kad se opreme mali klubovi koji donose medealje opremom i kad im se obezbedi prostor dajte i fudbalerima po zasluzi.
Potpuna zamena teza i površno poznavanje ili rezonovanje stanja u sportu. Mačevaoci, karatisti, džudisti, gimnastičari, plivači, odbojkaši, rukometaši i košarkaši, a i neki drugi DOBIJU SVE NA GOTOVO. Halu sportova, Dom partizana, školske sale i slično. Dodju, treniraju, ili odigraju utakmicu i ODU. Kada dodju, koševi, mreže i drugi rekviziti ih čekaju, jer je to neko unapred pripremio, a iza njih, kada odu, ostaju prljava kupatila, hale, sale, dvorane, koje NEKO DRUGI čisti i dovodi u red, da bi oni naredni dobili sve čisto i pripremljeno. A SMETA ti fudbal, i onaj profesionalni i onaj amaterski. A da bi se taj fudbal igrao, te neke stadione u svakom selu i u samom gradu je beko prvo morao SAM sa napravi, da obezbedi opremu i rekvizite, skuplje po nekoliko puta od svih pobrojanih sportova, pa onda da napravi kakve takve svlačionice, da se imaju minimalni uslovi za funkcionisanje, a potom sve to treba održavati. Pre, za vreme takmičenja i posle takmičenja. U 90 % slučajeva, fudbal je amaterski organizovan i zasniva se na entuzijazmu i požrtvovanju pojedinaca koji duboko zahvataju rukom u svoj džep, pre svega za sve napred pobrojano. Ono malo što se dobije od grada je samo „crkavica“ u odnosu na ono što osnovno treba za postojanje jednog fudbalskog kluba, na kojoj su klubovi zahvalni. Ti bi da i to oduzmes i daš tamo nekim porodičnim sportovima. Potpuno pogrešna teza i razmišljanje. Sve te koje si pobrojao, ukupno u svim takmičenjima i svim ligama prati manje gledalaca od Gradske beton lige u fudbalu. Kad budete popularni i privlačni za veći broj ljudi od uzih clanica porodice, onda možete da kritikujete fudbal. Do tada, igrajte u krugu porodice i zabavljajte se sami. Sportski pozdrav.