Željka Ražnatovića Arkana sam tukao kad smo bili u zatvoru za maloletnike u Valjevu krajem šezdesetih. Bio je drčan, kao „zmiče“, samo je „ujedao“, pa sam ga naučio pameti. Ali posle smo se pomirili,  priseća se u razgovoru za Informer Stanko Stojković iz Leskovca, poznat u tom gradu pod nadimcima Stanko Bokser ili Stanko Robijaš.

Početkom devedesetih, kaže on, Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum preprodavali su devize za njega po Leskovcu i nikad ga nisu zavrnuli za pare

Nekadašnji žestoki momak, sa popriličnim zatvorskim stažom, sad je teško bolestan i živi sam. Ne stidi se svoje kriminalne karijere, ali ističe da ga je u mladosti beda naterala u to.

„Međutim, uvek sam bio ispravan… U zatvoru sam upoznao sve mangupe koji su kasnije postali šefovi mafije, veliki igrači. Poznavao sam Ljubomira Magaša, zvanog Ljuba Zemunac, družio se s njim dok nije otišao u inostranstvo, a sa Arkanom sam u početku morao da ukrstim pesnice“, priča Stanko.

Arkan je, kaže on, bio tinejdžer kad se pojavio u maloletničkom zatvoru u Valjevu, ali tad su ga zvali Hibrid, verovatno zbog velike glave.

„Bio je ko „zmiče“, drčan, sve je „ujedao“. Svima je pokušavao da komanduje, nikoga ništa nije pitao. Jednom je viknuo na mene nešto, ja mu ne gledajući kažem: „Odjebi.“ On mi se onda nešto „upiljuje“ u lice, a ja nonšalantno: „Ne seri.“ Drugari mi kažu: „Ne se diraj, Hibrid, zajeban je tip““, priseća se Stanko.

Hibrid se, prema njegovim rečima, zaista izdvajao od ostalih domaca.

„Bio je bistar, znao je i engleski… Možda se osetio superiornim jer mnogi nisu ni naš jezik dobro znali. I tako se on malo kasnije ponovo nakačio na mene, i to zbog cigarete. Tamo niko nije smeo da puši dok on ne kaže, a ja zapalio… I uzme ti on moje cigarete! Nisam mu otrpeo, već sam krenuo na njega. Nije ni on ustuknuo, ali ja sam tad bio fajter. Jedan udarac, pa drugi, treći… Dobro sam ga istukao, jedva su me razdvojili od njega „, ispričao je Stanko.

Svi ga zaboravili, živi na ivici bede

Stanko Stojković nam se požalio da su ga u njegovim poznim godinama zaboravili mnogi kojima je on ranije pomagao.
„Eto, ko bi rekao da je Stanko Bokser, koji je vedrio i oblačio sa Ljubom Zemuncem, Arkanom, završio kao prodavac na pijaci“, ogorčen je Stanko, koji sad živi sam i bolestan u skromnom stanu, na ivici bede.

On je tad postao „zvezda“ u zatvoru, ali se vremenom pomirio sa Hibridom i ostali su u prijateljskim odnosima, sve do devedesetih godina.

„Tek kasnije su počeli da ga zovu Arkan, nije više bio Hibrid. Postao mi je dobar prijatelj osamdesetih i više puta je pokušavao da me privoli da budem sa njim, ali ja sam tad bio Bog u Leskovcu… Dosta sam mu kasnije pomogao i oko izbora, kada je formirao stranku. Poslednji put sam bio sa Arkanom krajem 1997. godine u Pirotu, tad me je nešto „ispalio“. Nismo se više ni videli ni čuli“, navodi Stojković.

KOREKTNI DILERI

On dodaje da je Spasojevića i Lukovića upoznao početkom devedesetih, pre nego što su ovi otišli u Beograd i formirali zloglasni „zemunski klan“.

„Bilo je to ono vreme kada su se „vrtele“ devize. Ja sam tada menjao devize za mnoge jake igrače i imao sam „porudžbine“ sa svih strana. Spasojević je zbog većeg obima posla angažovao Lukovića, koji je do tada bio stražar u zatvoru u Prištini, i dobro su radili. Bili su vrlo korektni, tačni i funkcionisali smo odlično. Dukijev rejon je bio od Robne kuće „Niš elektro“ do Modne kuće i oko parka. Radio je maestralno! Sećam se da su me njih dvojica jednom zamolili da pomognem nekim njihovim rođacima koji su bili „zaglavili“ s parama. Učinio sam to i oni su mi tad bili zahvalni. Međutim, kad su otišli u Beograd, nismo se više ni videli ni čuli „, kazao je Stanko.

Inače, Stanko Robijaš nekada je bio bokser teške kategorije i nastupao je za BK „Dubočica“ iz Leskovca, dok je ovaj klub bio u vrhu SFRJ.

(Informer.rs)