Otkako mi se pojavi klizište u dvor nemam mir ni d’nje ni noće. Noću me s’n svlada na kratko, a k’d se razbudim samo slušam dal se zemlja pomera i stravujem da ne ne zatrpa svi u kuću, ovako Dragan Stanković iz sela Stance u poljničkom kraju, koji se nalazi u vranjskom ataru, uvek započinje da priča svoju muku sa klizištem svakome ko želi da je čuje.

Kaže da je u protekle dve godine, u Mesnoj zajednici Vlase i upravi grada Vranja, uspeo nekima da je ispriča do kraja, ali da rešenje za svoj problem nije našao.

„Prvo me pratiše u Vranje u neki Štab za elementarne nepogode kude nekoga Namanju Jovanovića. Sve mu ispriča kako je i što je. On mi vika da mi dade 30.000 pomoć, al što ću ja da napravim s tej pare. Ništa. Ne mogu da platim ni jednu građevinsku mašinu da dođe da me odbrani od ovuj zemlju koja je krenala na moju kuću.“, priča drhtavim glasom Dragan.

Naš sagovornik kaže da je nekoliko puta odlazio u Štab za elementarne nepogode kod Jovanovića, ali kada je poslednji put zakucao na njegova vrata na njegovom radnom mestu zatekao je drugog čoveka koji mu je rekao da je on smenjen i da je njegov predmet prosleđen Centru za socijalni rad.

„Zašto su moj predmet dali tam ne znam da kažem. Ne znam i zašto nikoj ne se prifaća da mi pomogne. Kude otidnem vikav nesam u njihov nadležnos.“, tvrdi očajan Dragan.

On kaže da su mu to rekli i predstanici vranjske Građevinske inspekcije koji su došli da sačine zapisnik o klizištu i da ga je to saznanje gotovo dotuklo.

„Više ne znajem kude da idem i da molim za pomoć. Ćutim, trpim i stravujem za moju ženu,deca i unučiki. Imam gi, fala Bogu, četiri.Toj su deca od sina koj se prifati da ostane sas mene. Drugi otidnaše u svet i bolje što otidnaše da ne gledav ovuj bagatelu“, kaže Dragan.

Da je je ovaj čovek u veoma teškoj situaciji govori i podatak da se usled klizišta njegova štala već ulubila na pola, a da noseći zid na kući uveliko popušta i da se oko kuće već vide pukotine. On tvrdi da bi njegova situacija bila mnogo povoljnija kada bi se otklonila zemlja koja je krenula prema njegovoj kući i napravio neki propust za kišnicu koja se sa dve strane brda sliva prema njegovom domaćinstvu. Novaca za to nema jer prima penziju od šesnaest hiljada mesečno.

„K’d bi se odnegde javija neki investitor sas građevinske mašine mlogo bi mi pomogja.Mislim da bi t’d mogli da opstanemo i preživimo golemu nevolju koja ne je zadesila.“, kaže na kraju Dragan.