Vesti koje stižu iz brojnih gradova juga i istoka Srbije potvrđuju ono što građani već osećaju – da se strani investitori povlače, a radnici ostaju bez posla, bez sigurnosti i bez perspektive. Kompanije poput Benetona, Džinsija, Geoksa, Kentaur-a, Lisce, Trendteksa i drugih, koje su bile “od velikog značaja”, danas su simbol promašene politike. Hangari su prazni, kapije zaključane, a obećanja o hiljadama radnih mesta zamenjena tišinom i neizvesnošću. Zatvaranjem pet fabrika na jugu Srbije u poslednjih godinu dana, oko 4000 ljudi je ostalo bez posla, navodi se u saopštenju odbornika Miodraga Stankovića „Koalicija Niš moj grad“.

Saopštenje prenosimo u celosti:

“Zatvaranje fabrike „Kentaur“ u Vranju, kojim će oko 300 radnika ostati bez posla, kao i najava gašenja pogona „Trendteks“ u Beloj Palanci, još jednom potvrđuju da je model privlačenja stranih investitora putem državnih subvencija neodrživ, netransparentan i duboko štetan za jug Srbije.

Kompanije koje su dobijale milionske iznose iz budžeta Republike Srbije – iz džepova svih građana – uz pompezne najave o hiljadama radnih mesta, danas tiho napuštaju zemlju čim im istekne ugovorna obaveza. Radnici ostaju bez posla, lokalne samouprave bez perspektive, a građani bez odgovora – gde je nestao njihov novac?” – izjavio je Miodrag Stanković, šef odborničke grupe Ujedinjeni, Nada za Niš i koopredsednik Niš, moj grad.

Danski „Kentaur“ je samo nekoliko meseci po isteku subvencionog ugovora od milion evra zatvorio fabriku bez najave, bez dijaloga sa lokalnom samoupravom, bez objašnjenja radnicima. Ljudi su ostali pred zaključanim kapijama, bez pristupa radnim mestima, bez isplaćenih plata. Sličan scenario se ponavlja i u Beloj Palanci, gde je „Trendteks“, uprkos najavama o zapošljavanju 250 ljudi i subvencijama koje su premašile 100 miliona dinara, ostavio 50 radnika bez posla i bez tri zaostale plate.

Koalicija „Niš, moj grad“ zahteva:

– Hitnu reviziju svih ugovora o subvencijama sa stranim investitorima, uključujući kontrolu ispunjenih obaveza i dugoročnih planova poslovanja

– Javnu objavu iznosa dodeljenih sredstava, broja zaposlenih i trajanja poslovanja svake subvencionisane firme

– Uspostavljanje mehanizama zaštite radnika, uključujući garancije za isplatu zarada i obavezu najave zatvaranja pogona

– Preusmeravanje sredstava ka domaćim preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima, koji zaista ostaju i grade lokalnu ekonomiju

“Jug Srbije ne sme biti poligon za eksperiment neodgovorne ekonomske politike. Ne sme biti prostor gde se fabrike otvaraju za televizijske kamere, a zatvaraju tiho, bez objašnjenja, bez odgovornosti. Građani juga zaslužuju sigurnost, a ne iluzije. Zaslužuju fabrike koje ostaju, a ne one koje se gase čim se ugase kamere. Dokle god se broj potpisanih ugovora bude prikazivao kao uspeh, a ne broj stvarno zaposlenih ljudi, katanac na kapiji biće simbol ove vlasti” – zaključio je Stanković.