Mnogi zaposleni nisu bili u prilici da iskoriste godišnji odmor, što zbog prirode posla u vanrednim okolnostima, usled epidemije korona virusa ili zbog bolovanja koje su bili primorani da uzmu, jer su virusom zaraženi ili su, zbog kontakata sa obolelim bili u samoizolaciji.

Kako je potvrđeno za Telegraf Biznis, zbog toga je doneta nova preporuka Vlade Srbije poslodavcima u pogledu korišćenja godišnjeg odmora zaposlenih za 2021. godinu.

Zaključkom Vlade Srbije, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 33 a od marta ove godine, preporučuje se poslodavcima na teritoriji Srbije da zaposlenima koji nisu iskoristili pripadajući godišnji odmor za 2021. godinu omoguće da taj odmor započnu i iskoriste u 2022. godini ili da prvi deo, u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno, iskoriste zaključno sa 31. decembrom 2022. godine, a preostali deo zaključno sa 30. junom 2023. godine,  rekli su za Telegraf Biznis iz Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja.

Na pitanje na koje radnike se tačno odonosi ova odluka, iz resornog ministarstva objašnjavaju za naš portal da se preporuka za produženje rokova za korišćenje godišnjeg odmora iz 2021. godine odnosi se samo na kategorije zaposlenih navedene u Zaključku, a rokovi za korišćenje neiskorišćenog godišnjeg odmora iz 2021. godine su 31. decembar 2022. godine za prvi deo godišnjeg odmora, a za preostali deo tog odmora – najkasnije do 30. juna 2023. godine, preciziraju.

„To se odnosi na zaposlene koji zbog prirode posla u vanrednim okolnostima usled epidemije zarazne bolesti Кovid 19 ili zbog privremene sprečenosti za rad usled oboljenja od zarazne bolesti COVID-19 ili zbog određivanja izolacije/kućne izolacije u skladu sa zakonom, nisu koristili odmor“ navode.

Osim dogovora poslodavca i radnika, mora da se poštuje i slovo zakona, a on kaže odredbu da zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.

Kako se tada obračunava plata?

Kako su rekli za Telegraf Biznis u Ministarstvu rada, o odmoru odlučuje poslodavac u dogovoru sa zaposlenim.

Naknada zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora utvrđuje se u skladu sa Zakonom o radu, u visini prosečne zarade koje u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu (član 114. Zakona) – kažu nam oni.

Zaposlenima koji odsustvuju sa rada po osnovu odredbe člana 116. Zakona se garantuje isplata naknade zarade u visini 60 posto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ta naknada ne može biti manja od minimalne zarade.

S druge strane, za vreme korišćenja godišnjeg odmora zaposleni ostvaruje pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Šta da radite i kome da se žalite ako nije tako?

Ukoliko zaposleni smatra da su njegova prava iz radnog odnosa povređena, može se obratiti nadležnoj inspekciji, kažu nam u Ministarstvu.

Odredbe Zakona o radu

Podsećanja radi, Zakon o radu propisuje da se godišnji odmor koristi jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa Zakonom. Sa tim u vezi, Zakon predviđa da zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova.

Shodno Zakonu, ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.
Takođe, Zakon predviđa da Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta – ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.