NIŠ – Niška Banja – Skoro punih 130 godina je prošlo od kada je prva sijalica zasijala na tlu Srbije, ali Mira (77) i Saveta Stojilković (87) iz sela Radikina Bara udaljenog od Niške Banje svega četiri kilometra, još nisu doživele da sijalica obasja i njihov dom.

Od kako je pre desetak godina umro Mirin suprug Petko, ove dve vremešne starice žive same. Obilaze ih jedino komšije i Mirin brat koji živi u Nišu, a koji im je i jedini blizak rođak. Izdržavaju se od socijalne pomoći koja mesečno iznosi ukupno 12.000 dinara.

Iako žive u nemaštini, njihova trošna kućica je čista i sređena, a dvorište sa zasađenim baštenskim cvećem, bez i jednog korova.

Mira i Saveta za sebe kažu da žive skromno i troše onoliko koliko im država daje, a jedino što im zaista nedostaje jeste svetlost jedne sijalice.

„Čitav život smo provele uz lampu na gas. Jedina želja nam je da pre nego što umremo vidimo sijalicu kako svetli u kući. Hvala bogu doživele smo da imamo vodu u kući. Kada je pre dve godine pravljen vodovod u selu, platile smo da i nama uvedu vodu“, kaže Mira.

Starice ističu da bi od svojih skromnih primanja mogle nekako da plaćaju račune za struju, ali ne mogu same da završe poslove oko priključka.

„Pitale smo predsednika sela kako bi mogle da se priključimo na struju, a on se raspitivao i rekao nam da je to skupo i da mi to ne možemo da platimo. Sada sigurno i ne bi mogle pošto nam je pre tri meseca neko uzeo pare koje smo uštedele. Imale smo oko 50.000 dinara, ali dok nismo bile kod kuće neko nam ih je neko ukrao“, govori Mira.

Uprkos prilično narušenom zdravlju, ove dve vremešne starice ne gube nadu da će se jednog dana ostvariti njihova želja da sede u kući osvetljenoj sijalicom. Nadaju se da još ima dobrih ljudi na ovom svetu koji bi mogli da im pomognu da ostvare ovu želju, tim pre što njihov dom od nabližeg električnog stuba deli svega tridesetak metara.

Prema zvaničnom cenovniku „Jugoistoka“, jednofazni priključak koji je potreban Miri i Saveti, trenutno košta 65.999 dinara.
(Kraj)Mia