PIROT – Udruženje žena „Temštanka“ iz Temske dva puta nedeljno pripremaju I nose hranu 18 pordica sa starim I bolersnim članovima, kojima se često jedini posetioci I rame za plakanje.

Ove žene i umešne domaćice su se samoorganizovale i napravile udruženje čiji je projekat „Naša su deca predaleko, a vi ste tako blizu“. Odobren od strane lokalne samouprave, pa će u naredna tri meseca njihove najstarije komšije biti bezberužne.

Baka Nikosava i njen suprug  Stanimir Petrović žive sami. Obradovao ih je ovaj humani gest i pažnja. Sa suzama u očima baka priča da im  pomoć puno znači.

Temštanke su su po svojim preduzimljivim duhom  kuvasrkim specijalitetima poznate i van atara Pirota o Pirotskoig okruga

“Stari smo i bolesni i ne možemo da odemo da kupimo šta nam treba a i penzija je jako mala. Hvala našim Temštankama što nam pomažu jer da nije ove pomoći bili bismo gladni.  Letos sam osušila koprivu i od nje kuvam čorbu”, kaže baka Nikosava.

Meštanka Mika Nejić živi sa unukom. I njoj ova pomoć puno znači.

“Ovde u komšiluku nemam nikog. Veoma sam zadovoljna što nam pomažu. Nama starima je potreban i razgovor”, kaže baka Mika.

Članica Udruženja Ljubinka Popović kaže da spremaju raznovrsna jela, salatu i obavezno kolač.

“Nosimo im kući a naša pomoć im puno znači. Veoma su zadovoljni ne samo što smo im odnele obrok, nego što smo ih posetile i sa njima porazgovarale- kaže Popovićeva.

Dušica Djordjević dodaje da im pričinjava zadovoljstvo što na ovakav način mogu da pomognu onima koji su usamljeni.

„Svi oni žele pažnju, a mi im olakšavamo samoću. Čujemo njihove probleme jer su stari i bolesni. Ima još gladnih u selu i to u 21. veku- kaže Dušica.

Predsednica Udruženja žena “Temštanke“ Blagojka Biba Lilić kaže su mnoga sela, pa i Temska, opustela, da su mladi otišli za boljim životom a ostali stari i iznemogli.

„Mi smo i do sada pomagale mnogima. U našem selu ima dosta bračnih parova i samaca kojima je pomoć neophodna. Da budemo jasni, deca ih nisu napustila već su jednostavno trbuhom za kruhom otišla u veće gradove a posećuju ih kad stignu, uglavnom leti. Njima je potrebna pažnja, ali i duženje, topla reč. Obraduju se kad nas vide je i kad im zakucamo na vrata. Osim hrane, donosimo im dakle i lepu reč i razumevanje. Često im, kažu, to više znači od hrane. Zadovoljne smo kad vidimo njihove osmehe na licu“, priča Lilićeva.

„Godinama učestvujemo na  Festivalu staroplaninskih jela u Temskoj i brojnim sajamskim manifestacijama hrane u Srbiji. Ova akcija traje tri meseca, a volele bismo da se ona produži i proširi i na neka druga sela. Spremne smo da kuvamo i za meštane susednih sela, ali je problem prevoz“, objašnjava Lilićeva, dodajući da se na ovaj način borbe za svoju ravnopravnost I mesto pod suncem.

Zoran Panić

Ovaj teks je realizovan u okviru projekta „Rodno pravni info blans“, sufinansiran iz budžeta grada Pirota