LESKOVAC – Kompanija Actavis, u svom proizvodnom pogonu u Leskovcu proizvodi najprimenjivaniji, i u kliničkim studijama najbolje ispitan statin na svetu – ATORVASTATIN. Actavisov Atorvastatin iz Leskovca piju pacijenti u Srbiji ali i  širom Evrope, sigurni u kvalitet i efikasnost ovog leka.

U savremenom svetu, zbog njihovog načina delovanja, statini su jedna od najčešće prepisivanih grupa lekova, a njihova potrošnja u velikom je porastu, pogotovo u zapadnim zemljama. Statini smanjuju nivo holesterola u krvi, čime indirektno doprinose sprečavanju nastanka kardiovaskularnih bolesti.

Kardiovaskularne bolesti (KVB), a sve više i cerebrovaskularne bolesti, vodeći su uzroci morbiditeta i mortaliteta savremenog čoveka. Procenjeno je ( WHO /Svetska zdravstvena organizacija) da od bolesti srca godišnje umire više od 7 miliona ljudi. Za 2020 godinu predviđa se da će godišnje umirati oko 25 miliona ljudi od KVB, a oko 11 miliona ljudi od ishemijske bolesti srca (IBS).

Tri glavna faktora rizika za KVB su visoki lipidi (holesterol), pušenje i hipertenzija. Procenjuje se da je oko 75% svih KVB u svetu posledica ovih faktora.

Postoji opšti konsenzus da su povišene vrednosti lipida u krvi među najvažnijim faktorima rizika za razvoj ateroskleroze i oni su neposredni izvršioci oštećenja u zidu krvnog suda. Ateroskleroza danas predstavlja najznačajniji faktor u oboljenju krvnih sudova. Leonardo da Vinči medju prvima je uočio i opisao promene na arterijama koje odgovaraju dešavanjima karaktrističnim za aterosklerozu, mada su kasnije, tokom istraživanja, takve promene uočene na egipatskim mumijama, što ide u prilog činjenici da je ateroskleroza poznata praktično koliko i čovečanstvo.

Među najznačajnijim faktorima rizika za nastanak ateroskleroze jesu ( starost, pol, nasledje)- oni na koje se ne može uticati, i veliki broj onih na koje se može uticati kao što su hiperlipoproteinemije, arterijska hipertenzija, pušenje, gojaznost, šećerna bolest, fizička neaktivnost, mentalni stres.

Jedan od faktora rizika za nastanak ateroskleroze na koji se može uticati – hiperlipoproteinemije su poremećaji u metabolizmu, koji dovode do porasta jedne ili više frakcija lipida u krvi. U proceni neželjenih efekata pojedinih  hiperlipoproteinemija važan je nivo ukupnih vrednosti  holesterola i triglicerida, ali naročito kakve su vrednosti LDL i HDL holesterola. („lošeg‚‚ i ‚‚dobrog‚‚ holesterola)

1976 godine, iz gljivice Penicillium citreum je izolovan prvi statin ( inhibotor HMG-Co A reduktaze), a od 1988 se statini nalaze u kliničkoj upotrebi.

Od prve kliničke upotrebe do danas statini su pokazali svoju efikasnost u brojnim kliničkim studijama, koje su sprovedene na velikom broju pacijenata. Rezultati ovih kliničkih studija jasno su pokazali da statini značajno smanjuju serumske vrednosti holesterola, LDL holesterola i triglicerida, odnosno povećavaju serumske vrednosti HDL –holesterola.  Ali mogo važniji su klinički efekti u smislu redukcije nepoželjnih kardiovaskularnih dogadjaja što dovodi do značajnog smanjenja kardiovaskularnog morbiditeta i mortaliteta. (oboljevanja i smrtnosti) Statini se zato s pravom svrstavaju u grupu lekova koji povećevaju preživljavanje kardiovaskularnoh bolesnika.

Broj  pacijenata na terapiji statinima u Srbiji u 2011 godini je bio oko 200.000, a u Češkoj preko 1.000.000

Bolesnici koji jesu kandidati za primenu statina su oni sa preležanim infarktom miokarda ( srčanim infarktom) ili bolom u grudima ( angina pectoris), oni koji su podvrgnuti baypass intervenciji  (premošćavanju) ili angipolastičnom procedurama, oni koji imaju srčanu bolest i povišene vrednosti LDL holesterola, dijabetesni bolesnici, oni sa višestrukim faktorima rizika, evidentnom karaotidnom bolešću i perifernom arterijskom  bolešću.

(Kraj)ena