LESKOVAC – Đak generacije Gimnazije u Leskovcu Stefan Stojanović po drugi put zaredom osvojio je bronzanu medalju na Međunarodnoj hemijskoj olimpijadi u Gruziji, čime se visoko pozicionirao i na listi leskovačkih genija koje je učio i za takmičenja pripremao profesor hemije Predrag Stoiljković Peđa.
Stefan Stojanović se na Olimpijadi, održanoj od 23. jula do 1. avgusta u Tbilisiju, izborio za medalju u konkurenciji od 260 nadarenih hemičara srednjoškolaca iz 67 zemalja. Odlasku u Gruziju prethodila je selekcija na republičkim takmičenjima.
„Olimpijada mladih hemičara, koja se pripremala i održala u Gruziji na spektakularan način, bila je i prilika da nam domaćini pokažu svoju lepu zemlju, sa pravoslavnim hramovima na svakom koraku, ali i prilika za nova prijatljestva“, priča olimpijac koji je u Beogradu upisao Elektrotehnički, a ne Hemijski fakultet.
„Moj cilj je da postanem nobelovac“, rekao je u prvom razredu Gimnazije Stefan Stojanović, a danas kaže da mu je cilj da se bavi naukom i da bude upamćen po nekoj inovaciji
„Hemija će za mene ostati ljubav iz gimnazijskih dana, a te ljubavi se najviše pamte u životu“, komentariše ovaj devetnaestogodišnjak i objašnjava da su eketrotehnika i fizika tradicija u njegovoj porodici.
Stefanov izbor je, dodaje profesr Predrag Stoiljković, pravi izbor, „a jednoga dana ćemu naučene tajne hemije veoma značiti jer se nauke prepliću“.
Skromni i požrtvovani profesor Stoiljković, koji je nevoljno pristao na razgovor za Jugmediu, objašnjava da su uspesi na olimpijadama, na kojima se Srbija ponovo takmiči od 2012. godine, vrhovni ciljevi mnogih talentovanih učenika hemije u Gimnaziji.
Časovi hemije u Leskovačkoj gimnaziji postali su kao predstava
„U svakoj generaciji se formira jedna ekipa sjajnih đaka i zaljubljenika u hemiju, kojima pored znanja pokušavam da usadim i takmičasrki duh. Stefan je jedan od njih na koga sam veoma ponosan jer je našoj školi doneo dve olimpijske medalje“, objašnjava profesor iz čije je hemijske školske „radionice“ poniklo na desetine doktora nauka i uspešnih poslovnih ljudi.
Oni ne žive u Leskovcu, ali profesor Stoiljković održava vezu sa njima. „Uvek mi se jave i popijemo kafu kada dođu u Leskovac. Neki me poštuju kao profesora, neki kao oca, neki kao druga, a neki, iako su zreli i uspešni ljudi, potraže savet. Oni ne shvataju da i ja, zapravo, crpem energiju od njih“, priča profeosr, koji je 2008. godine proglašen za najboljeg profesora hemije u Srbiji.
Inače, Predrag Peđa Stoiljković nikada nije, kao njegovi učenici, sanjao o naučnoj karijeri ni o višim profesorskim zvanjima. Njegov cilj bila je – Gimnazija, pored koje se igrao kao osnovac.
„Svako treba da radi posao koji voli i koji ga ispunjava“, zaključuje profesor čija je stručnost ovenčana velikim nagradama i priznanjima njegovih učenika, a čiji časovi hemije, potvrđuje i Stefan Stojanović, liče na premijere neke predstave.
(Kraj)
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Svaka cast profesoru, kamo srece da je vise takvih!
Nema leba od toga brate, daj se na trgovinu ko ja.
Meni je Peđa davno predavao informatiku u Kosti, jedan savet nikad ne zaboravljam, nastavniče kako da pređem zadnji nivo Doom dvojke. Pozdrav ako se seća.
Ovo od Gargamela unuk
Cika Cvetanovic ne voli ambiciozne, salje ih u cosak, po kazni Pozadi je mesto pametnima i ambicioznima. U prve redove, fotelje, na funkcije po njemu sedaju okasneli opameceni, s dotureno znanje i papiritji od diplome, cija je pamet poslusnicka, nije autenticna. Svi trebamo da se ugledamo na njega i njegove menadzere. Jer ako on nema korist od rezultati naucnog rada, nego samo drustvo, to i nije mnogo korisno.
Treba pisati o Ljiljani Stojanović, doktoru nauka, učeniku leskovačke gimnazije, o kojoj niko nigde nije napisao ni reč. Ako se ne varam, to je najmlađi doktor nauka na fizičkoj hemiji. Sada živi i radi u Marseju, a za nju su se otimali svi evropski univerziteti!
Svi ti hemicari koje je profesor nabrojao nisu nista napravili u zivotu,rade za neke minorne plate sto je zalosno!Poznato je da se u Gimnaziji uvek forsiraju ucenici kojima dobro idu prirodne nauke!Pomenuo bih Milana Vukasinovica,momka za ponos,trenutno je na doktorskim studijama na Sorboni,inace istoricar!Ima tu jos mladih i jako obrazovanih ljudi,master istoricar Milan Trajkovic,matematicar Stefan Stanimirovic…
Ne lupaj kad ne znas, Milos Baljozovic se probio svetski, radi na nekom institutu u Svajcarskoj, decko je kralj.
Miloš Baljozovic je na usavršavanju u Švajcarskoj!Što se tiče Miloša dečko je na svom mestu!Nije poenta da se on omalovazi,već naprotiv!Žalosno je što takvi kao on idu odavde!Ako nemaju sluha za takve ljude onda ih podržavam u odlasku!A da su malo plaćeni,to je činjenica!
U svakom slucaju,sve pohvale Stefanu Stojanovicu,to je veliki uspeh!Samo pametno u daljem zivotu!
Profesori Gimnazije su j prednost davali djacima kojima su se isticila u prirodnim naukama,dok su drustvene nauke uvek bile u drugom planu!To je malo nepravedno imajuci u vidu koliko studenata primaju fakukteti prirodnih nauka!Treba obratiti paznju na Milana Vukasinovica,doktoranta istorijskih nauka na Sorboni,master istoricara Milana Trajkovica,glumice Petre Dimitrijevic…
Pedja – amnezija 🙂
Imala sam tu srecu u zivotu da mi profesor Pedja predaje jos u Kosti, kada je tek poceo da radi. Isli smo sa njim na prva takmicenja iz hemije. Divno je sto ga ta energija drzi i sada, posle skoro 20 godina…Zahvaljujuci njemu dosta nas je bilo u prvih deset na listama za upis na fakultete, farmacija, medicina, hemija. Sada tu ima i lekara i farmaceuta i hemicara, i u nauci, i u struci, i u inostranstvu i u Srbiji, koji radimo ono sto volimo. Hvala profesore na svemu!