Život, ljubav, vera, nada, samopouzdanje…E, sada jedna ružna reč, koja ima tu moć da ukalja gore navedene, da ih istopi, da ih smrvi: NEZAPOSLENOST.

Ta opaka boljka ubija više nego sve bolesti zajedno jer im je često direktan uzrok. Iz njenog toksičnog nukleusa izrasta zlokobno drvo ljudske bede i izvitoperene patologije potpuno civilizacijski nazadnog i strogo destruktivnog sistama vrednosti.

Hteli to da priznamo ili ne, živimo u mračnoj eri materijalizma, sad je njegov vrhunac, pa je mrak najmračniji. Sloboda u pravom smislu te reči je samo iluzija i onaj koji misli da je slobodan, u startu biva osuđen na propast, jer ako je rob svestan svoga ropstva, boriće se, a ako nije ostaje zauvek zarobljen u okovima svojih ličnih fatamorgana i duhovne jalovosti.

Srbija je pravna država (barem po Ustavu), al pravda je selektivna slepica, uvek pomiluje onoga ko joj je drag .U nemilici te slepice su pre svega nezaposleni, jer nemaju sredstava da joj ugode, usled svog slepila ta uzvišena dama želi nešto materijalno, nešto opipljivo, nešto što će prijati njenim senzibilnim prstićima. Rakija mi je zaista i dan danas slaba, nemam ujaka na položaju, pa ni posla nemam.

Ne bunim se, jer ko zna zašto je to dobro. Imam vremena na pretek za lični intelektualni razvoj i usavršavanje tehnika preživljavanja, u stilu : kako od dve kesice nesa napraviti tri kafe a da niko ne primeti…

Da ne zaboravim, stručnjak sam i za finansijsku alhemiju, duhovno knjigovodstvo i nematerijalnu zabavu. Kako je dokolica majka mudrosti, ali i đavolje igralište, dobro sam se snašao,nisam krenuo primamljivim drumom stranputice. Nije loše, zar ne?