Narednih dana očekuje nas novi vreli talas koji nam stiže iz Afrike. Bez obzira na povremena kratkotrajna osveženja i manja zahlađenja, prema poslednjim prognozama meteorologa, imaćemo produženo leto sve do kraja septembra, a verovatno i u oktobru. Haron, afrički anticiklon, dolazi nam ove nedelje i donosi avgustovske temperature, koje će u utorak i sredu biti od 30 do 34 stepena. Najtoplije će biti u Vojvodini i Mačvi, a najtopliji gradovi Sombor, Loznica i Leskovac.

Ovo potvrđuje i Marko Čubrilo, uz opasku da će „noći i jutra uglavnom biti prijatno sveži, a dani vrlo topli uz maksimume koju su za pet do devet stepeni iznad proseka“, piše Blic.

„Takav trend će se nastaviti sve do četvrtka. Tada se očekuje premeštanje slabog, hladnog, fronta koji će nam doneti prolazno naoblačenje uz pojavu lokalnih grmljavinskih pljuskova, ali se jači pljuskovi i obilnije padavine uglavnom ne očekuju i biće dosta oblasti gde padavina neće ni biti. Vetar u utorak i sredu južni i jugoistočni, a zatim u okretanju na umeren, lokalno i pojačan, severozapadni“, istakao je meteorolog Čubrilo.

Prema njegovim proračunima, oko 19. septembra postoji signal za moguće prolazno osveženje, dok bi u poslednjoj dekadi septembra ponovo trebalo biti barem malo toplije od proseka, ali uz češću pojavu kiše i pljuskova.

„Sumirano, nastavlja se neobično topao septembar i gotovo je sigurno da će ovaj mesec biti znatno topliji od proseka, a za sada deluje da će oktobar često donositi temperature iznad proseka. Naravno, neće više biti ovako toplo, ali će maksimumi često biti oko 20 stepeni Celzijusa“,istakao je Čubrilo.

Pijavice kod nas sa brzinom do 200km/h

Visoke temperature u septembru, od preko 30 stepeni, nisu ipak naučna fantastika, iako su znatno iznad proseka. Kako su ranije obelodanili iz RHMZ, jedna od najtoplijih bila je 1946. godina, kada su veoma visoke temperature zabeležene od 6. do 9. septembra, a najviša dnevna temperatura tog 9. septembra bila je na granici 42 stepena.

„Nije da se nije dešavalo ovako toplo vreme. Prosečne maksimalne temperature za Beograd za prvu dekadu septembra su između 24 i 26 stepeni“, rekao je ranije Goran Mihajlović iz RHMZ.

Osim produženog, bonus leta koje je pred nama, ove godine imali smo i iskustva sa superćelijskim olujama.

Kako je istakao naš poznati meteorolog Nedeljko Todorović „taj termin je poznat odavno, ali nije bilo zastupljen u medijima“.

„Jednoćelijske oluje imaju životni vek oko 50 minuta, dok superćelijske mogu trajati od nekoliko sati do jednog dana, i nose sa sobom jak vetar i vremenske nepogode. Kod nas te pijavice dostižu brzinu do 200 kilometara na sat, što je za Ameriku uobičajeno. Poslednje nevreme u Beogradu nije bilo propraćeno pijavicom, ali je nevreme u Bačkoj imalo pijavicu što potvrđuju i snimci sa lica mesta“, rekao je Todorović.

On je istakao da u toku 2022. godine nije bilo zabeleženih slučajeva pijavica na prostoru Srbije, dok se 2021. godine jedna dogodila na planini Tari.

Uz superćelijske oluje preti nam i omega blok

Strani meteorolozi su nakon poslednjeg velikog nevremena u Grčkoj, Bugarskoj i Turskoj kao krivca navodili – omega blok, fenomen koji se pojavljuje kad nastanu polja visokog pritiska. Ona su najčešća na prelazu iz leta ka zimi, jer se staraju o ujednačavanju temperature između tropskih i polarnih regiona.

Meteorolog Ivan Ristić je objasnio da je početkom septembra došlo do promene meteorološke situacije – da je bilo velikih vrućina i požara, a zatim je usledio razvoj visinskih ciklona i tamo gde je leto bilo sveže sa puno kiše, došlo je do porasta temperature.

„Fenomen se zove omega blok zato što visinske meteorološke mape, odnosno, geopotencijal na 500 milibara, izgleda kao slovo omega. Imali smo dva visinska ciklona, jedan nad Španijom, drugi iznad Grčke, u Jonskom moru, i afrički anticiklon. To je taj greben, potkovica, slovo omega“, rekao je Ristić za Kurir TV.

On je objasnio da su ovogodišnje vremenske neprilike nastale zbog povećane temperature mora što je retka pojava.

„Nema pravila kada će se javiti omega blok sistem, a sada kada se javio imamo problem jer imamo dva jaka ciklona, i zato je bilo toliko padavina, dok je u središtu „potkovice“ toplo. U pitanju je retka pojava, nije standardna i nije vezana za godišnja doba. Važno je pomenuti topli vazduh iz zapadne Evrope koji prave rekordne temperature za ovu godinu“, objašnjava Ristić.

Prvi sneg u gradovima moguć u novembru

Prema sezonskoj prognozi RHMZ, srednja sezonska temperatura vazduha ove jeseni biće iznad proseka, sa odstupanjem do jednog stepena.

„Vrednosti srednje sezonske temperature vazduha od 11 do 14 stepeni, u višim predelima od 6 do 10. Broj letnjih dana (sa temperaturama 25 i više stepeni) od 13 do 20 u nižim predelima, a na planinama do četiri dana. Broj mraznih dana (temperatura da se spusti ujutro ispod nule) u nižim predelima od šest do 18, a na planinama od 20 do 30 dana „,stoji u prognozi RHMZ.

„Jesenja količina padavina iznad proseka, od 150 mm do 230 mm, u brdsko-planinskim predelima do 290 mm. Broj kišnih dana od 25 do 40, a u brdsko-planinskim predelima do 50“, dodali su iz RHMZ.

Podsetimo, još pre nekoliko nedelja Marko Čubrilo je nagovestio da ćemo u oktobru imati period Miholjskog leta, ali i da je moguć sneg već u novembru.

„Novembar bi trebalo da bude malo hladniji od proseka i postoji verovatnoća da bi krajem meseca na planinama, a možda i u nizijama, mogao da nas dočeka prvi sneg. Iako će jesen pred nama biti malo toplija od proseka u prva dva meseca, čeka nas malo hladniji novembar“, zaključuje Čubrilo.