Diplomirani poljoprivredni inženjer Boban Stanković iz GG „Za Leskovac – Zajedno“ izneo je niz zanimljivih predloga za stabilnost i razvoj poljoprivrede u Leskovcu i Jablaničkom okrugu, uz napomenu da bez razvoja poljoprivrede nema ni razvoja drugih privrednih grana.

On je kao ključnu meru naveo hitnu izgradnju prijemno-distributivnog centra u Zelenoj zoni severne industrijske zone, formiranje agrarnog budžeta, izradu dugoročne strategije razvoja poljoprivrede, kao i izgradnju malih akumulacija, jačanje položaja žena i mladih na selu i nastavak elektrifikacije polja.

„Svedoci ste da poslednjih meseci imamo velike oscilacije cena poljoprivrednih proizvoda, od ekstremno niskih do neverovatno visokih. Na primer, cena paradajza i krastavaca na zelenim pijacama je 20 dinara, dok su na kvantaškim pijacama i u marketima 150, 200 pa i više dinara. Ovakve oscilacije cena nisu dobre. One ne odgovaraju ni poljoprivrednim proizvođačima, ni distributerima poljoprivrednih proizvoda. Postoji rešenje. Ministarstvo poljoprivrede mora da preuzme odgovarajuću ulogu i kontroliše uvoz proizvoda iz susednih zemalja. No, to ćemo ostaviti njima“, započinje Stanković sa obrazlaganjem svojih predloga.

Ponavlja da je poljoprivreda tradicionalno rizično zanimanje, ali da se uprkos tome veoma veliki broj gazdinstava bavi ovom granom. „Govori se o poljoprivredi u ovom privrednom, ekonomskom, socijalnom i političkom ambijentu veoma odgovorno“, dodaje on.

APEL

„Na samom početku bih apelovao na sve ljude koji se nalaze na odgovornim mestima u Leskovcu, gde se donose važne odluke za leskovačku poljoprivredu i leskovačke seljake, da stalno sugerišu svojim šefovima, načelnicima, a zašto ne i gradonačelniku, da poljoprivreda jeste i mora biti zamajac sveukupnog razvoja. Zato poljoprivredi treba posvetiti posebnu pažnju, jer bez razvoja poljoprivrede nema ni razvoja drugih privrednih grana.“

Kao posledica neuređenog poljoprivrednog sistema i tržišta, dolazi do velikih oscilacija, tako da se paradajz i krastavci ovih dana prodaju na zelenim pijacama po 20 dinara, dok na kvantaškim i u marketima cena dostiže 150 dinara.

„Poslednjih meseci imamo velike oscilacije cena poljoprivrednih proizvoda, od ekstremno niskih do neverovatno visokih. Ovakve oscilacije cena ne odgovaraju ni poljoprivrednim proizvođačima, ni distributerima poljoprivrednih proizvoda“, smatra Stanković.

On smatra da postoje rešenja, a prva je da Ministarstvo poljoprivrede kontroliše uvoz poljoprivrednih proizvoda. Međutim, ima i konkretne predloge za grad Leskovac, odnosno načine kako da lokalna samouprava reši nagomilane probleme u ovoj oblasti.

REŠENJE

„Rešenje za područje Zelene zone sever je izgradnja u što kraćem roku i stavljanje u funkciju prijemno-distributivnog centra. Naravno, taj centar trebalo bi da prati i prerađivačke kapacitete, tj. objekti za klasiranje i sortiranje hrane. Kako realizovati taj prijemno-distributivni centar? Pored sopstvenog znanja, moramo koristiti i iskustva iz zemalja Evropske unije. Na primer, prijemno-distributivni centar Venilo u Holandiji, koji se nalazi na jugoistoku Holandije, blizu granice sa Nemačkom, je potpuno u vlasništvu privatnog kapitala. Sličan centar u Veroni na severu Italije je u vlasništvu grada. Kako rešiti problem kod nas? Rešenje je negde između. Imamo rešenje, nije sramota pitati. Ako ljudi koji su zaduženi ne znaju, evo tu smo da im pomognemo“, priča Stanković.

Bitno je, kaže, ojačati poverenje između poljoprivrednih proizvođača i lokalne samouprave. „Već danas moramo razmišljati o agrarnom budžetu za narednu godinu. To poverenje sigurno bi bilo ojačano ukoliko bismo naredne godine imali jedan izdašan agrarni budžet, koji svakako ne sme biti manji od 5 procenata ukupnog budžeta grada Leskovca. Taj budžet mora da bude s projekcijom petogodišnjeg budžeta. Tokom tih pet godina proizvođači će imati sigurnost u proizvodnji i moći će da planiraju razvoj svoje proizvodnje. Takođe, ako imaju mogućnosti, moći će da razmišljaju i o proizvodnim kapacitetima.“

Takođe smatra da je potrebno formirati tim i usvojiti dugoročnu Strategiju razvoja poljoprivrede grada Leskovca, sa jasno definisanim strateškim ciljevima, proizvodima i realizacijom tih proizvoda, kako na domaćem, tako i na svetskom tržištu.

„Da bismo sve ovo realizovali, imamo predlog: da se uputi apel Ministarstvu poljoprivrede da se deo nadležnosti tog ministarstva, ali i odgovornost, svede na nivo lokalne samouprave. Predlog je i da grad Leskovac učestvuje u pomaganju i osnaživanju zadruga i udruženja, ali ne političkih, već onih zasnovanih na pravim ekonomskim principima. Dakle, zadruga ili udruženje mora omogućiti jeftiniju proizvodnju ako uspe da se bavi preradom i, naravno, realizacijom proizvoda na domaćem i svetskom tržištu. Tek tada će zadruga opravdati svoje postojanje.“

OJAČATI POLOŽAJ ŽENA I MLADIH

Takođe smatra da bi trebalo ojačati položaj žena i mladih u selima kako bi se zadržali, a ne otišli. „Jedno od rešenja jeste bolja infrastruktura – bolji putevi, jačanje struje, vode, interneta i, naravno, školskih i zdravstvenih usluga.“

Za sve ove aktivnosti, dodaje, Grupa građana „Za Leskovac – Zajedno“ ima tim zadužen za poljoprivredu, s aktivnostima, snagom i voljom. „Pozivam sve poljoprivredne proizvođače i kolege iz struke, koji imaju energiju, da nam se pridruže u realizaciji svih naših ciljeva, a naš glavni cilj jeste obrazovan, zadovoljan i bogat seljak.“

Osvrćući se na vremenske prilike, posebno na dugu sušu, Stanković predlaže da se već sada razmišlja o izgradnji malih akumulacija koje bi služile poljoprivrednim proizvođačima za navodnjavanje proizvoda, posebno u brdskim predelima. „Pohvale za rad lokalne samouprave na elektrifikaciji sela. Odličan projekat. Nekoliko sela već ima elektrifikaciju, ali postavljam pitanje zašto je prestala?“ zaključuje Stanković svoje izlaganje.