“Zločinac nisam jer sam uklonio onoga koji je činio zlo. Mislio sam dobro”.

Gavrilo Princip je rođen 25. jula 1894. godine u Velikom Obljaju. Osnovnu školu je završio u Grahovu, Trgovačku u Sarajevu i Gimnaziju u Tuzli i Sarajevu.

U ranoj mladosti je zastupao ideje nacionalnog oslobođenja Južnih Slovena pod Osmanskim carstvom i Austro – Ugarskom. Pred izbijanjem Balkanskog rata se javio u dobrovoljce, ali nije primljen zbog nedovoljne fizičke razvijenosti. Bio je član srpskohrvatske nacionalne organizacije učenika srednjih škola u Sarajevu.

Za atentat na Franca Ferdinanda se pripremao za vreme svog boravka u Beogradu od 26. februara do 28. maja 1914. godine. U omladinskim krugovima Ferdinandova poseta Sarajevu na Vidovdan je shvaćena kao provokacija, pa je tog dana izvršen atentat.

Principovim mecima je smrtno pogođen Franc Ferdinand i njegova žena. Proces Principu i drugovima je vođen u vojnom logoru u Sarajevu od 12. do 22. oktobra 1914. godine. Kao maloletnik je osuđen na 20 godina teške robije.

Umro je od tuberkuloze kostiju 28. aprila 1918. godine. Posmrtni ostaci su mu preneseni i sahranjeni u Sarajevu 1921. godine.

 Događaj od 28. juna 1914. godine je bio samo povod za Prvi svetski rat. Zahvaljujući profesorima Marku Atlagiću i Zoranu Đorđeviću, koji su objavili zapisnik sa saslušanja, mi smo u mogućnosti da Vam prenesemo njegove najinteresantnije delove:

Predsedavajući sudskog veća: Neka dođe Gavrilo Princip (Dovode ga).
Smatrate li se krivim?

Gavrilo Princip:

Zločinac nisam jer sam uklonio onoga koji je činio zlo. Mislio sam dobro.

Predsedavajući sudskog veća: A nju?

Gavrilo Princip: Nju nisam hteo, nehotice sam je ubio.

Predsedavajući sudskog veća: Dakle, ne smatrate se krivim? Pripovedajte sada potanko ispočetka kako se razvila vaša misao da ćete ubiti prestolonaslednika. Najpre, koje ste škole pohađali?

Gavrilo Princip: Tri razreda Trgovačke škole, onda sam položio ispit za IV razred Gimnazije i onda sam bio ovde u Tuzli neko vreme.

Predsedavajući sudskog veća: Kojeg ste vi mišljenja?

Gavrilo Princip: Ja sam nacionalista, Jugosloven i težim za ujedinjenjem svih Jugoslovena u koju bilo državnu formu i da se oslobode od Austrije.

Predsedavajući sudskog veća: Kako je bilo mišljenje o Austriji?

Gavrilo Princip: Bilo je mišljenje da je Austrija zlo u našem narodu, kao što faktično i jeste i da nije potrebna.

Predsedavajući sudskog veća: Kakvo je bilo mišljenje što se tiče Srbije, da li bi bilo za Bosnu korisno da se pripoji Srbiji?

Gavrilo Princip: Bilo je mišljenje da se ujedine svi Jugosloveni. Razume se, Srbija kao slobodni deo Jugoslovena, imala bi moralnu dužnost da pomaže tom ujedinjenju, da bude što je bio Pijemont u Italiji.

Predsedavajući sudskog veća: Mislite da je dosta da čovek bude Srbin i da odmah mora da bude neprijatelj Austriji?

Gavrilo Princip: Po mom mišljenju: svaki Srbin, Hrvat, Slovenac morao bi biti neprijatelj Austriji … (kasnije u saslušanju Gavrilo Princip opisuje atentat).

Naišao je automobil i čuo se prasak bombe. Znao sam da je to jedan od naših, ali nisam znao koji je. Svetina je potrčala, a i ja sam malo potrčao i automobili su stali. Mislio sam da je svršeno i video sam da vode Čabrinovića. Mislio sam da ga ubijem da se ne zna dalje, a onda bih se ja takođe ubio. Od tog sam odustao, pošto sam video da automobili prolaze. Nisam tada video nadvojvodu. Ja sam pošao na Latinsku ćupriju i onda sam čuo da nije uspeo atentat, te sam mislio gde da stanem, jer sam znao, a u bosanskoj „Pošti“ i u „Tagblatu“ sam čitao, kada će proći…

Predsedavajući sudskog veća: Jeste li znali da ste pogodili?

Gavrilo Princip: Nisam znao da sam pogodio, čak tada nisam znao koliko sam ispalio metaka. Pošto sam hteo da se sam ubijem, pošao sam rukom, ali su me zgrabili policajci i neki oficiri i tukli su me. Onda su me krvava poveli na policiju. I tamo su me opet tukli da ne ostane neosvećeno.

Predsedavajući sudskog veća: Vi ste dakle baš namerno pucali da usmrtite njega i Poćoreka?

Gavrilo Princip: Jesam. Pošto je on s njim, mislio sam i na njega i nije mi žao što sam uveren da sam uklonio, mislio sam dobro. On je uopšte radio zlo svim stvorenjima. On je inicijator iznimnih mera i veleizdajničkog procesa.

Predsedavajući sudskog veća: Veleizdajnički proces nije nikakvo zlo.

Gavrilo Princip: To je sve posledica što narod trpi.

Predsedavajući sudskog veća: U čemu se sastoji to što narod trpi?

Gavrilo Princip: Što je potpuno osiromašio, što ga smatraju stokom… Zato sam hteo da se osvetim, i nije mi žao.

Predsedavajući sudskog veća: Kakve su to iznimne mere?

Gavrilo Princip: To se odnosi socijalno na Srbiju. Dakle, sve je to mene poticalo i što sam znao da je neprijatelj Slovena. Kao što kaže državni odvetnik, nisam mislio da je genij, ali sam mislio da će smetati i škoditi Slovenima.

Predsedavajući sudskog veća: Čemu smetati?

Gavrilo Princip: Našem ujedinjenju, kao budući vladar koji bi provodio izvesne reforme, koje bi kod nas, razume se bile štetne…

(nastaviće se)

Milan Ž. Trajković
dipl. Istoričar