Povećanje nataliteta u Srbiji, čime svi težimo jer njegov pad poprima zabrinjavajuće razmere, ne postiže se preko noći i ta problematika nije stvar jednog čoveka i jednog trenutka, već nizom sistemskih mera, to je proces koji traje godinama, pa i decenijama.

Ovako za Jugmediu komentariše primarijus ginekologije i akušerstva Tomislav Stojičić, doajen u toj oblasti u leskovačkim, pa i srpskim okvirima, a na osnovu iskustava sticanih 48 godina u Opštoj bolnici Leskovac i poslednjih godina u privatnoj leskovačkoj klinici New life.

“Srpska porodica je istopljena, razorena, sela su nam opustela, a ona u kojima još ima života, nema domaćina kao nekada, ima bogatih i tamo nekih drugi ljudi, dakle nema autoriteta. Da bi mogla da planira porodicu, posebno višečlanu, u dogovoru sa supružnikom, žena mora da bude oslobođena svih stega, a mi smo našu savremnu ženu pretvorili u roba. Mnogo je toga što bi sistem trebalo da učini, ali osvnono je da ženu oslobodimo straha, da joj najpre obezbedimo posao i da se tako zaposlena ne plaši da će dobiti otkaz zato što je odlučila da rodi još jedno dete, zato što je trudna”, ocenjuje Stojičić i dodaje da je, generalno, uslov za stvaranje višeljudne porodice – posao, veća mogućnosst zapošljavanja mladih bračnih parova.

“Takođe je zabluda da ranije žene nisu imale problema za začećem, a mi smo imali sužene mogućnosti za objektivisanje stanja, jer tada nisu postojale hormonske analize, ni analize vezane za viruse, poput klamidije, na primer, kao ni ultrazvučni aparati, pa nam je Papanikolau test bilo jedino merilo i naravno, ručni pregled. Sada je mnogo lakše utvrditi problem. Ipak, natalitet i dalje drastično pada”

“To bi bračnim parovima dalo ekonomsku sigurnost i smanjio bi se odliv mladih iz Srbije, koji, kako se vidi, masovno odlaze trbuhom za kruhom u beli svet, što za posledicu ima smanjenje nataliteta. Bojim se da ćemo doći u situaciju da neće imati ko da rađa nove živote”, ocenjuje ovaj stručnjak, koji je svojevremno obučio 36 ginekologa u leskovačkoj bolnici.

Priseća se kako je to davno uradila Francuska, suočavajući se sac padom nataliteta, uz ogradu da je Srbija siromašna zemlja. “Još u vreme Šarla de Gola doneto je niz sistemskih mera koje su urodile plodom, a pri tom je krilitica – dvoje za roditelje, za prostu reprodukciju, a treće dete za državu, dalo rezultate“.

Stojičić, koji je zanat savladavao radeći uz čuvenog Oskara Kiša, kaže da je zabluda da se u leskovačkom kraju pre tri i četiri decenije rađalo mnogo više dece.

“Sedamdesetih godina prošloga veka imali smo jedan abortus na jedno rođeno dete. To je katastrofa. Tada je počeo da opada natalitet, tada su počela sela da se prazne i tada su počele prve migracije ka zapadu, ali broj abortusa je bio poražavajući, za razliku od danas gde se skoro deset puta više rodi dece nego što se pobaci. I da bude jasno, najveći broj novorođene dece u leskovačkom porodilištu imali smo 1993. godine – 3.154”, objašnjava.

Doktor Stojičić, sin poznatog sveštenika iz ugledne leskovačke porodice, uvek se prema svom poslu, po ocenama kolega, odnosio časno – gospodski. Ne zna tačno koliko je žena porodio, ali zna da je tokom 40 godina njegovog rada u bolnici na svet došlo oko 75.000 života. Izvršio je oko 5.000 operacija, onih težih, ne računajući operacije koje je pripisivao mlađim kolegama, učeći ih.

Žena, ona koja ima problem sa sterilitetom, trudnica, majka.., za nejga je pacijent s kojim mora mnogo da se priča.

„Srpsko lekarsko društvo, odnosno, Ginekološko-akušerska sekcija, nije uspela da nametne masovniju upotrebu kontracepcije, u vidu kondoma, ili drugi vid zaštite, koja ženi omogućava da bude zdrava i da tako zdrava planira porodicu“

“Žao mi što danas, praktično, ne postoji bolji odnos između lekara ginekologa i buduće majke. I taj problem mora sveobuhvatno da se rešava. Žena koja ima problema oko začeća je još uvek u veoma teškom psihičkom stanju, razapeta između sopstvene želje za porodom, želje supruga, koji je često uzrok neplodnog braka, ali i želja roditelja sa obe strane. Ginekolog u takvoj situaciji treba biti i psihlog, ali ja se, ipak, zalažem za otvaranje savetovališta za takve slučajeve, uporedo sa lečenjem, posebno za žene koje se pripremaju za vantelesnu oplodnju ”, dodaje Stojičić, koji se susretao sa destine slučajeva prirodnog začeća posle dugogodišnjeg lečenja sterilteta.

“To se uglavnom dešavalo kada bračni par, posebno žena, već, umorna od svega, odustane od borbe ili kada usvoji dete”, priča ovaj ginekolog i akušer, veliki pobornik vantelesnog oplođenja.

Ipak, kada su u pitanju abortusi, ne može da se pohvali velikim uspehom.

“Uprkos svim svojim moćima koje posedujem u smislu ubeđivanja, tek dvadesetak žena i devojaka sam u svojoj dugogodišnjoj karijeri uspeo da odgovorim od pobačaja i da dočekam da te iste žene sa velikom ljubavi zagrle svoje novorođenče”.

Tomislav Stojičić je bio i načelnik Ginekološko-akušerskog odeljenja Opšte bolnice u Leskovcu od 1980 do 1999. godine, a pre toga i za vreme vršenja ove važne funkcije i šef ginekologije i operacije.

Milica Ivanović

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva