Kada jedan čovek ode, suviše je, a u 2021. nas je napustilo mnogo bliskih i dobrih ljudi. Zbog zagađenja životne sredine u velikom smo riziku da u budućnosti oboljevamo od teških bolesti, a naša Vlada ne odustaje od strategije prodaje rudnika, jer odbijaju da prihvate činjenicu da je biti bolestan mnogo opasnije i skuplje zlo, nego biti siromašan, priča u razgovoru za Novu.rs profesor doktor Miodrag Stojković rodom iz Leskovca, najpoznatiji srpski, ali i jedan od vodećih svetskih genetičara.
Kako vidite godinu iza nas?

Iza nas je 2021. koja je bila još jedna godina prilagođavanja na sputanost, a ujedno, i podsećanja da su sopstveno i tuđe zdravlje dobro koja ne treba mehanički, po difoltu uzimati i ugrožavati. I kada jedan čovek ode suviše je, a u 2021. nas je napustilo neverovatno mnogo bliskih, dobrih, kreativnih ljudi.

Vaš posao je, delimično, borba za natalitet u Srbiji, koliko je beba stiglo na svet, zahvaljujući Vašoj bolnici u Leskovcu?

Svaki uspeh u borbi protiv steriliteta, bele kuge i rođenje deteta, dobija još više na značaju i važnosti kada pokaže ljudima, koji su umorni od svakodnevnih brojeva novozaraženih i preminulih, da treba izdržati i da će život i ovoga puta pobediti. Od kako je osnovana, specijalna bolnica SPEBO Leskovac je pomogla da na svet dođe preko 1.500 beba, ako mogu plastičnije da se izrazim skoro 80 novih školskih odeljenja.

Imate li predviđanja za 2022. godinu, šta nas čeka i da li smo spremni za sve što dolazi, s obzirom da smo od 2020. prošli kroz težak period, koji nikako da se završi? Do kada ćemo se boriti sa koronavirusom?

Upravo tako, čeka nas nastavak borbe sa koronavirusom. Nisam siguran da će ona prestati 2022., ali ako shvatimo da je virus globalni problem i da se tako treba boriti protiv njega, možda smanjimo njegov uticaj na naš svakodnevni život. To se sigurno neće desiti, ne sve dok u Evropi postoje države koje imaju stopu vakcinacije od 80 odsto, a u Africi jedan odsto.

Kakvo je Vaše mišljenje o protestima protiv kopanja rudnika koji će ugroziti životnu sredinu? Koliko pobuna naroda može da uzdrma predsednika države i Vladu?

Protesti koji se dešavaju kod nas i koji ukazuju na zaštitu životne sredine su nešto najnormalnije, oni se dešavaju i u drugim zemljama i imaju veliki efekat na političku scenu. To vidimo po poslednjim izborima u Nemačkoj. Ali nauka i medicina odavno, pre politike, ukazuju, a sada i naši rezultati studija koje smo obavili u Bostonu, na to da je zagađenje životne sredine katastrofalno po ljudsko zdravlje. Ono utiče ne samo na disajne puteve, na pojavu kardiovaskularnih oboljenja, već i menja hormonski status, utiče na pojavu šećerne bolesti, autizma, neurodegenerativnih oboljenja, do abnormalnog ranog razvoja, steriliteta, gubitka trudnoće… Kako stvari stoje, naša Vlada ne odustaje od strategije prodaje rudnika, zemlje, čiste vode, kao i sprečavanja rada fabrika sa starom, po životnu sredinu i zdravlje naroda, opasnom tehnologijom. Neko će to objasniti siromaštvom, ali upravo je zdravlje najveće bogatstvo, a bolest najgore i najskuplje zlo. Vlast i odgovorni bi to trebalo da znaju.

Zašto ste podneli ostavku na mesto profesora na fakultetu u Kragujevcu?

Razlog je jednostavan. Ljudi koji ni zarezom nisu doprineli da Kragujevac dobije Centar i projekat za njegovu izgradnju i opremanje, su samovoljno promenili njegovu suštinu. Dekan medicinskog fakulteta, profesor Jakovljević je preraspodelio sredstva koja su bila namenjena “Banci i Centru za istraživanje matičnih ćelija“ i jedan dobar deo tih sredstava dao sebi. Kada sam njemu i rektoru, profesoru Filipoviću još 17. oktobra poslao dopis i ukazao da to ugrožava rad i ciljeve projekta, oni nisu našli za shodno da odgovore. Promena projekta i takvo ponašanje su dovoljan razlog za ostavku. Kako oni to sigurno neće uraditi, onda sam to učinio ja.

Kako ste se proveli za doček Nove godine?

U Hamburgu, u krugu porodice, uz svečanu večeru, a onda uz dobar film, otpratili smo 2021. i dočekali 2022. i nove izazove u borbi protiv steriliteta.

Šta biste poželeli građanima Srbije koji nas čitaju, u 2022.?

Za rođendan su deca komponovala i poslala pesmu Astrid Lindgren, poznatoj švedskoj književnici. Pesma se zove “Skoči“. Skoči u život i onda kada je mrak i kada je teško. Želim svima da u 2022. i po ovom pitanju poslušamo decu i da pored svih nevolja i okolnosti što češće slavimo pobedu života i da nas pri tome svaki skok približi normali – ne zaboravivši šta je esencijalno i ključno, a šta beznačajno i sporedno.

Na kojim sada projektima radite i kakav će oni imati značaj za budućnost nauke?

Doneo sam ogroman materijal i rezultate analiza sa Harvarda koje treba dobro studirati, objaviti, patentirati. Kako se radi o uticaju zagađene ljudske sredine na pojavu bolesti i ljudsko zdravlje, doneće i odgovore na pitanje zašto neke bolesti nastaju češće nego ranije i zašto, ako ne prekinemo da sami proizvodimo bolesti, neke nikada neće nestati. Tu mislim i na problem ženskog i muškog steriliteta i uticaja na kvalitet i potencijal polnih ćelija.