Pandemija korona virusa napravila je klimu napetosti i nepoznanica u kojoj bujaju dezinformacije pa je tako jedna teorija zavere koja se od prošle godine mogla videti samo po opskurnim Fejsbuk grupama u januaru 2020. preplavila društvene mreže i početkom aprila već postala jedna od najdeljenijih lažnih vesti u Srbiji. U pitanju je teorija zavere koja tvrdi da 5G mreža utiče na zdravlje ljudi i predstavlja faktor u širenju virusa covid-19.

Šta tvrdi teorija zavere o 5G mreži

– Talasi 5G mreže mogu niskim frekvencijama da utiču na imuni sistem

– Talasi 5G mreže pospešuju širenje virusa, zato ljudi tako brzo oboljevaju

„Blic“ je kontaktirao Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i razgovarao sa pomoćnicom ministra prof. dr Irini Reljin, koja nam je za početak objasnila šta je 5G mreža i po čemu se razlikuje od 3G i 4G prethodnika koje koristimo godinama bez velike pompe.

Za šta služi 5G mreža

– Tehnologija poznata pod nazivom 5G predstavlja petu generaciju mobilnih sistema elektronskih komunikacija. Nastala je unepređenjem iz 4G sistema, a jedan od osnovnih ciljeva je bio obezbediti što manje kašnjenje u prenosu signala kroz mrežu. Razlog za ovo je potreba da se omoguće primene sistema veštačke inteligencije u kontroli procesa na daljinu ili onih u kojima je nemoguća ili nebezbedna aktivnost ljudskog faktora: kontrola različitih elemenata u poljoprivredi, kontrola saobraćaja i sprečavanje saobraćajnih nezgoda, procesi i uslovi rada u rudnicima. Da bi se obezbedilo malo kašnjenje svi elementi 5G mreže moraju raditi pri velikim brzinama, a to znači da koriste širok spektar radio frekvencija – kaže profesorka Reljin.

Za uobičajene korisnike 4G mreža je dovoljna, ali za industrijske primene nije, pa se 5G mreža prvenstveno razvija u industrijske svrhe kao veliki potencijal ubrzanja procesa rada.

Šta su te famozne frekvencije i mogu li da utiču na imunitet

Međunarodno usaglašeni opsezi mogu se podeliti u one sa nižim frekvencijama i one kojima odgovaraju milimetarske talasne dužine. Najveći broj 5G mreža u svetu pa i u Srbiji razvija se u nižim frekvencijskim opsezima, koji su do sada korišćeni za prenos podataka i prenos analognih televizijskih signala ( koji je u Evropi postojao od 1961. do 2015. godine), pa tako nije poznato da su ovim prenosima izazvane bilo kakve negativne posledice po zdravlje ljudi, odnosno biodiverzitet.

– Neosnovane su polemike među populacijom koja je u ovoj oblasti nedovoljno obaveštena. Pre svega, neosnovano se porede 5G bazne stanice sa mikrotalasnom rernom. Istina je da i one rade u sličnim frekvencijskim opsezima, ali su snage kojima je hrana izložena unutar rerne 10000 i više puta veće od snaga kojima su izloženi građani u prisustvu 5G baznih stanica. S toga je nepošteno i krajnje neuko vršiti poređenja ovog tipa – navodi Reljin.

Njeno mišljenje deli i doktor Sajmon Klark, profesor ćelijske mikrobiologije Univerziteta u Redingu.

„Talasi 5G mreže su toliko sićušni da ne postoji apsolutno nikakava šansa da vam bilo šta urade. Ljudi koji se bave teorijama zavere govore da radio talasi mogu nekako da vas zagreju ili vam oštete imuni sistem, ali to naprosto nisu 5G talasi jer su oni previše slabašni da utiču na vaše ćelije. Postavimo to ovako, 5G talasi imaju svoje frekvencije ali one postoje sasvim odvojeno od sredine nekog virusa, to vam je kao da poredite parče krede i parče sira“, objašnjava profesor.

Da li 5G mreža zrači i pospešuje viruse

Statistika je pokazala da se brzo širenje korona virusa dešava i u zemljama poput Irana gde ima preko 62.000 zaraženih i preko 3800 mrtvih a uopšte nema 5G mreže. Naučnici dodatno podsećaju na to da su se virusi kao neki od najstarijih replikatora od postanka sveta razmnožavali mnogo pre bilo kakve mobilne mreže, kao i da naš imunitet zavisi od potpuno drugačijih faktora koji ne fukcionišu po principu elektromagnetnih frekvencija.

– Tezu o štetnosti 5G mreže kao i slične u prethodnih nekoliko godina, zastupaju pojedinci na društvenim mrežama, koji naravno, u ovoj oblasti nemaju dovoljno znanja ni iskustva. Mobilni sistemi ne menjaju strukturu materije, pa tako ne mogu imati nikakve veze ni sa virusima. Napomenuli bismo da se u telekomunikacijama koriste radio frekvencije koje odgovaraju nejonizujućem zračenju – kaže profesorka Reljin.

Ova vrsta zračenja ne spada u opasna i ne može da izazove promene u strukturi materije, a pri velikim snagama i malim rastojanjima proizvodi grejanje i ništa više, što dovodi do zaključka da ukoliko bi snage baznih stanica 4G i 5G sistema bile velike prvo bi jedne druge ometale i prekidale komunikaciju.

Iz ministarstva dodaju mišljenje lekara da ultravioletno zračenje može zaustaviti viruse, a misli se na deo ultravioletnog spektra koji se poklapa sa jonizujućim zračenjem, a u kojem ne radi ni jedan pa ni 5G sistem.

Gde su stanice 5G mreže

Što se tiče pokrivenosti ovom mrežom u svetu za sada ima desetak hiljada baznih stanica od kojih su prve u Južnoj Koreji i SAD-u, a u Evropi prve stanice postavljene su u Švedskoj.

Prva 5G bazna stanica u Srbiji postavljena je u junu 2019. godine na Naučno tehnološkom parku Zvezdara, a iz ministarstva napominju da biodiverzitet u okolini ovog parka, a u prisustvu višemesečnog signala nije ugrožen tj. ptice i dalje lete.

– Republika Srbija ima više od šest puta strožije propise u odnosu na iste u EU, a u pogledu dozvoljenih referentnih graničnih vrednosti za gustinu snage nejonizujućeg zračenja. To znači da operatori u Srbiji imaju strožija ograničenja pri projektovanju i u radu svojih mreža. Merenja parametara zračenja vrši Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) i rezultati koji se mogu videti na njihovom sajtu pokazuju da su izmerene vrednosti daleko ispod dozvoljenih – navodi Reljin.

Najčešće primene 5G sistema će biti:

• u situacijama koje zahtevaju daljinsko pokretanje određenih uređaja, kao što je rudnik
• u telemedicini, operacije se odvijaju na daljinu već dugi niz godina ali 5G bi omogućila bolje i efikasnije lečenje pacijenata
• dostavi na jako udaljene predele, već se koriste dronovi u te svrhe
• u virtuelnoj stvarnosti koja razvijenim softverima omogućava edukaciju, na primer hirurg koji se obučava za specijalne operacije
• u poljoprivredi, kontrola useva, daljinsko navodnjavanje, zaprašivanje i đubrenje, tako bi se sprečilo prekomerno đubrenje i zaštitile pčele i leptiri
• kontroli saobraćaja i kretanju vozila bez vozača
• magacinima u kojima roboti pakuju i šalju robu na odredište koja bi se naručivala preko interneta.