Prvi simptomi koji ukazuju na autizam ispoljavaju se do prve, odnosno druge godine. Toliko je imao sin Danijele Nešović kada je primetila da se posebno fokusira na svoje ruke.

„To nam je zapravo bio jedan od prvih pokazatelja. Mi smo mislili da se on zapravo tako igra i tada je počelo ono nesrećno bombardovanje 1999. pa smo nešto povezivali sa time da se dete eto malo povuklo u sebe, prestao je da sisa i mislili smo da je jednostavno svu patnju koju  mi preživljavamo i on doživljavao na takav način“, kaže Danijela Nešović iz Udruženja za pomoć osobama sa autizmom, piše Euronews.

Navodi da ne zna zašto je kod njenog deteta došlo do kliničke slike autizma, medicina pokušava da ustanovi koji sve faktori utiču na to.

Tako su naučnici sa Harvard univerziteta u svojoj studiji dokazali da povećana izloženost vazduhu zagađenom PM česticama povećava rizik od pojave autizma za 31 odsto u trećem tromesečju trudnoće i za 64 kod novorođene dece.

Genetičar Miodrag Stojković kaže za Euronews Srbija da postoje studije koje su to dokazale.

„Recimo žene koje su u trudnoći izložene tom vazdušnom zagađenju nažalost češće dobiju potomstvo koje će kasnije oboleti od autizma“, rekao je on.

Povećan rizik ne znači nužno da će se autistični poremećaji ispoljiti, ali taj faktor treba shvatiti kao upozorenje.

„Svi mi imamo neki rizik u sebi koji ne mora da se ispolji kroz manifestacije bolesti. Ali, kad se kaže povećani rizik, to znači da mora da se obrati pažnja upravo na to, a to je način života, kao što je recimo ishrana. Dijeta koja se takođe povezuje sa pojavom autizma, ali i zdrav život onoliko koliko možemo da utičemo na to je u stvari izbegavanje upravo zagađene ljudske sredine. U našoj zemlji nažalost i to ne možemo zato što mi, kao Srbija, kao zemlja spadamo u najzagađenije zemlje na svetu i to vrlo često se objavljuje i vidi se ta lista da smo uvek negde pri vrhu lestvice po zagađenom vazduhu“, napominje Stojković.

Da zagađenost vazduha može imati negativan uticaj na kognitivni razvoj potvrdila su neka i ranija istraživanja.

Meteorolog Vladimir Đurđević kaže da postoje čvrste studije koje pokazuju da su u prošlosti, pošto je olovo korišćeno kao dodatak benzinu, postojale ogromne emisije olova iz izduvnih gasova automobila.

„Ljudi koji su bili izloženi tim velikim emisijama, akumulirali su olovo u organizmu tako što su ga udisali iz vazduha i kod njih je primećeno da imaju smanjene kognitivne sposobnosti“, navodi on.

U poslednjih dvadeset godina broj osoba sa autizmom porastao je za 30 odsto, kaže Stojković.

Ta činjenica se može tumačiti i napredovanjem dijagnostike, ali se svakako kao razlog navodi savremen način života i sve veća zagađenost.

Stopa mortaliteta u Srbiji od ukupnog aerozagađenja daleko je najveća u Evropi. Tu postoji specifično istraživanje koje kaže da jedan mikrogram više PM2,5 čestica u vazduhu dovodi do vidljivo većeg negativnog uticaja kod zdravlja ljudi. Vrlo je zabrinjavajuće da je devet odsto prevremenih smrti novorođenčadi vezano za aerozagađenje“, rekao je za Euronews Srbija član stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) Milenko Jovanović.

Koristeći zvanične podatke državnog monitoringa, NEA je objavila izveštaj „Vazduh 2022“ u kom se konstatuje da je najmanje devet gradova u Srbiji imalo prekomerno zagađen vazduh i s tim stanjem se ušlo u 2023.

„Vazduh je i dalje u Srbiji prekomerno zagađen. Neistina je da je vazduh čisti osim u gradovima. Obično se isti gradovi nađu u vrhu – Užice, Valjevo, Novi Pazar, Beograd, Smederevo, dok je Bor nešto bolji, ali samo zato što od maja ne radi topionica“, ističe Jovanović

U prva tri dana 2023 godine dozvoljeni nivo zagađenosti je bio tri puta premašen na mernim stanicama. Jovanović ističe da su mere formulisane u novom Programu Vlade upućene pre svega institucijama, kao i da, „niko ne može da kaže da novca nema“.

„Mere su ovog puta potpuno legitimne u takozvanom Programu zaštite vazduha u Republici Srbiji od 2022. do 2030. godine. To je sveto pismo za institucije. Tu se prvi put, od 8. decembra, priznaje da je do sada građanima servirana neistina – da je ovo normalno i da tako treba da bude. Tu se govori i o prevremenoj smrti i o bolestima i o troškovima lečenja aerozagađenja, i da su veći od troškova koji treba da se ulože u smanjenje zagađenja. Mere u Akcionom planu jasno ističu da treba uticati na izvore – na ložišta, industriju, naš famozni TENT, kao i saobraćaj“, objašnjava.

Govoreći o nekim konkretnim merama koje su potrebne, Jovanović je naveo hitnu promenu velikog broja individualnih ložišta, kojih ima, kako kaže, oko milion u Srbiji, oko 300.000 u Beogradu. On smatra da godišnje treba najmanje promeniti 100.000 ložišta u Srbiji.

Kao drugu meru, naveo je da „TENT ne loži više smesu koja se zove lignit, a spoj je zemlje, vlage i mazuta“ .

Pored toga, naglasio je da bi trebalo ograničiti zagađivače kao što su topionica u Boru, da više ne bi mogli nekontrolisano da zagađuju. Upitan, da li to znači zaustavljanje privrede, Jovanović je rekao: „Ne, to znači poštovanje zakona. Nigde u svetu se ne posmatra da se mora birati između ekologije i ekonomije. To je pogrešna postavka“.